Неке ствари постају видљиве тек када престанемо да журимо.
Журба се представља као доказ важности. Брзо одговарамо, брзо одлучујемо и брзо прелазимо на сљедећу обавезу. Ипак, брзина не значи увијек и кретање напријед.
Спорост није лијеност. Она може бити начин да пажљивије радимо, јасније мислимо и примјетимо људе поред којих бисмо иначе прошли.