Технологија може обрађивати податке и опонашати људску комуникацију, али може ли замијенити личност, духовно расуђивање и живу заједницу? Овим питањима бави се теолог Јоанис Ладас у научном раду о етичким, антрополошким и теолошким изазовима вјештачке интелигенције из перспективе православног хришћанства.
Развој вјештачке интелигенције све снажније утиче на образовање, здравство, комуникацију и свакодневни живот. Њене могућности отварају нове перспективе, али истовремено покрећу питања о људском достојанству, слободи, одговорности и границама технолошког напретка. У раду „Православна хришћанска етика и вјештачка интелигенција: антрополошки и теолошки изазови“, Јоанис Ладас настоји да покаже како православно богословље може допринијети промишљању ових питања.
Човјек није скуп података
Полазиште аутора јесте православно схватање човјека као бића створеног по лику Божијем. Људска личност не може се свести на интелектуалне способности, понашање или количину информација којима располаже. Човјек је тјелесно и духовно биће, позвано на слободан однос са Богом и другим људима.
Вјештачка интелигенција може препознавати обрасце, обрађивати велике количине података и производити одговоре који дјелују увјерљиво и смислено. Ипак, према Ладасу, такве способности саме по себи не значе да систем посједује личност, унутрашњи духовни живот или способност духовног расуђивања. Опонашање људске комуникације није исто што и истински лични однос.
Ова разлика постаје посебно важна када се вјештачка интелигенција користи у религијском и теолошком контексту. Она може помоћи у образовању, истраживању, превођењу и административним пословима, али не може замијенити пастирски однос, молитвено искуство или учешће у светотајинском животу Цркве.
Између технолошког напретка и духовног живота
Ладас упозорава и на етичке опасности које прате примјену вјештачке интелигенције. Међу њима су алгоритамска пристрасност, нарушавање приватности, злоупотреба личних података и могућност да технолошка ефикасност потисне стварне људске односе.
Посебно осјетљивим сматра се коришћење вјештачке интелигенције за духовно савјетовање, писање молитава, тумачење библијских текстова и припрему проповиједи. Такви алати могу бити корисни као помоћ, али постоји опасност да се лична одговорност, духовно расуђивање и живи однос са вјерницима замијене аутоматизованим одговорима.
Православни приступ, међутим, не подразумијева одбацивање технологије. Напротив, аутор заступа њену одговорну употребу тамо гдје може допринијети здрављу, образовању, добробити људи и заштити створеног свијета. Одлучујуће питање није само шта технологија може да учини, већ чему она служи и какве посљедице оставља на човјека и заједницу.
Преображај, а не технолошко спасење
Једна од важних тема рада јесте однос између вјештачке интелигенције и савремених идеја о технолошком превазилажењу људских ограничења. Насупрот представи да би се бесмртност могла постићи очувањем података или дигиталним опонашањем личности, православно хришћанство наду полаже у васкрсење и заједницу са Богом.
У том контексту, Ладас истиче значај обожења — теозиса — као пута човјековог преображаја кроз љубав, молитву и заједницу са Богом и ближњима. Тај преображај не може се свести на алгоритамски процес нити замијенити технолошким усавршавањем.
Основна порука рада јесте да вјештачку интелигенцију не треба ни некритички прихватати ни унапријед одбацивати. Потребно је развијати критеријуме који ће омогућити да технологија остане у служби човјека, а не да човјек почне да разумије себе као систем података, предвиђања и оптимизације.
Православно богословље у том разговору нуди важан подсјетник: мјера технолошког напретка није само ефикасност машине, већ и очување људског достојанства, слободе, љубави и заједнице.
О аутору и извору
Јоанис Ладас (Ioannis Ladas) је теолог и универзитетски наставник повезан са Универзитетом у Атини, Отвореним универзитетом у Атини, Отвореним универзитетом Кипра и Antiochian House of Studies у Сједињеним Америчким Државама.
Текст је сажети приказ научног рада: Ladas, Ioannis. “Orthodox Christian Ethics and Artificial Intelligence: Anthropological and Theological Challenges.” Studia Universitatis Babeș-Bolyai Theologia Orthodoxa, vol. 70, no. 1, 2025, pp. 57–76.
DOI: https://doi.org/10.24193/subbto.2025.1.04