Сваки човјек носи у себи једно мјесто које му је обиљежило младост, а за мене је то, без сумње, Сански Мост. У том прелијепом граду, радећи пуних четрдесет година у „Електропреносу Босне и Херцеговине“ (Погон Бања Лука) као координатор и инструктор за далеководе високог напона, оставио сам дио свог живота.
Седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека професионални пут нас је четири пута годишње водио на детаљан преглед магистралног далековода напона 220 kV, који је повезивао Хидроелектрану Јабланица и трансформаторску станицу напона 110 kV Мрацлин код Велике Горице. Иако су у Босни и Херцеговини постојала четири погона, међусобно смо се помагали, па ми је овај динамичан посао омогућио да пропутујем земљу, боравим у бројним хотелима и упознам њена брда, села, ријеке, путеве и језера.

База у хотелу „Санус“ и природне љепоте
На тим редовним теренским рутама наша главна станица био је Сански Мост, гдје бисмо се заустављали и остајали најмање три дана. Најчешће смо били смјештени у тада новом, тек изграђеном хотелу „Санус“ – дивном здању испред којег се простирао лијепо уређен травњак препун цвијећа.
Сански Мост је, колико ми је познато, јединствен град са девет ријека и прелијепим водопадима. Имали смо довољно слободног времена да обиђемо околна мјеста, посјетимо Саницу и уживамо у њеним чувеним водопадима. Сански Мост је пространа, али уједно и једна од најљепших општина, са бројним ријекама, водопадима, великим шумским комплексима и другим природним љепотама.
Током рада обишао сам и рудник у Каменграду, Фајтовце, као и Лушци Паланку, гдје имам родбину. У Лушци Паланци сам једном приликом и лично преспавао у тамошњем малом мотелу.

Успомене из Оштре Луке и „Агрокомерца“
Памтим и призоре из Оштре Луке, гдје су вриједни људи запрежним колима довозили гљиве и продавали их тадашњој задрузи, а откуп је у то вријеме успјешно водио „Агрокомерц“. Те шуме су буквално бујале од гљива, па бисмо их при повратку кући редовно куповали од домаће дјеце, уз саму цесту.
Сјећам се да смо једном приликом сви из екипе морали преспавати у малом мотелу у Оштрој Луци, јер те вечери у хотелу „Санус“ уопште није било слободних мјеста.

Успомене које не блиједе
Данас, када је радни вијек иза мене и када се као пензионер осврнем уназад, схватам колико су ми ти дани значили. Сански Мост ми је одузео дио младости кроз напоран рад и бројна путовања, али ми је заузврат подарио непролазне успомене, драга познанства и приче које и данас радо препричавам. Била су то времена која се не заборављају.
Аутор: Радован Јазић
Пензионисани координатор и инструктор за далеководе високог напона
