Нови Исток

Србија пред изборима: шта свијет очекује, а шта заиста знамо?

Редакција

Међународни медији изборе 25. октобра виде као највећи изазов власти Александра Вучића у посљедњих четрнаест година. У средишту пажње су студентски покрет, корупција, изборни услови и питање будућег политичког правца Србије.

Србија у недјељу, 25. октобра, излази на ванредне парламентарне изборе који су већ привукли значајну пажњу европских и свјетских медија. Оно што ове изборе издваја од претходних није само сукоб власти и традиционалне опозиције, него појава студентског покрета који је, након готово двије године протеста, изашао на изборе као озбиљан политички изазивач владајуће Српске напредне странке.

Ројтерс, Асошијетед прес, Гардијан, Ал Џазира и други међународни медији у својим анализама истичу да се Србија налази пред једним од најзначајнијих политичких испита од доласка напредњака на власт 2012. године. Ипак, између онога што свјетска штампа очекује и онога што се на основу доступних података заиста може закључити постоји важна разлика.

Од протеста до изборног изазова

Политичка криза која је довела до ових избора почела је након трагедије на жељезничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је урушавање надстрешнице однијело 16 живота. Захтјеви за објављивање документације, утврђивање одговорности и испитивање могуће корупције у јавним инфраструктурним пројектима прерасли су у масовне студентске протесте.

Покрет је временом превазишао универзитетске оквире. Подржали су га дио професора, просвјетних радника, пољопривредника, адвоката и других друштвених група. Од почетног захтјева за институционалном одговорношћу стигло се до захтјева за ванредним изборима и промјеном начина на који функционишу државне институције.

Сада се поставља питање може ли се енергија уличних протеста претворити у довољну изборну подршку за промјену власти.

Гардијан је у анализи објављеној 22. октобра указао на то да су студенти успјели да се наметну као средиште политичког отпора власти. Ал Џазира је дан касније нагласила да је студентски покрет развио организациону структуру која представља озбиљан изазов дугогодишњој доминацији Српске напредне странке.

То, међутим, још не значи да су протести и изборна подршка истовјетне категорије. Масовност окупљања показује степен друштвеног незадовољства и способност мобилизације, али се тек на изборима може утврдити колико је то незадовољство спремно да се претвори у гласове.

Извори: The Guardian, Al Jazeera.

Зашто је студентска листа важна?

Студентска листа разликује се од традиционалних странака по начину на који је настала и по покушају да се политички представи као покрет изван устаљених партијских структура. Према анализи пољског Центра за источне студије (OSW), листа обухвата 250 кандидата, а међу њима су универзитетски наставници, активисти, љекари, умјетници и спортисти.

Њен програм усмјерен је на борбу против корупције, враћање функционалности институцијама и стварање услова за равноправније изборно надметање. Истовремено, аналитичари указују на то да покрет још није до краја разјаснио све аспекте своје економске и спољне политике.

То је једна од кључних непознаница пред гласање. Покрети који настају из широког друштвеног незадовољства могу окупити различите идеолошке групе око заједничког захтјева за промјеном. Међутим, управљање државом захтијева договор о питањима која превазилазе борбу против корупције и захтјев за одговорношћу.

Студентска листа зато истовремено представља изазов постојећој власти и испит сопствене способности да се од протестног покрета претвори у одржив политички пројекат.

Извор: OSW — Vučić or the students? Serbia ahead of the parliamentary elections.

Избори и питање регуларности

Једна од најзаступљенијих тема у страним извјештајима јесте повјерење у изборни процес. Указује се на неравноправност медијског простора, притиске на активисте, пријављене случајеве насиља и спорна питања у вези са бирачким списковима.

Радио Слободна Европа је 23. октобра објавио истраживање према којем око 500.000 бирача има непотпуно наведене адресе у евиденцији. Тај податак отвара питање поузданости и провјерљивости бирачког списка, али сам по себи не доказује да су ти бирачи незаконито уписани или да су гласови злоупотријебљени.

Важно је разликовати уочене административне недостатке, пријављене неправилности и доказану изборну превару. То нису исте ствари, иако све могу утицати на повјерење јавности у изборе.

Забринутост због изборних услова присутна је и у извјештајима о притисцима и насиљу током кампање. Ројтерс је 22. октобра писао о пријављеним нападима, пријетњама и сајбер-нападима, док су грађанске организације упозоравале да услови за слободно и равноправно гласање нису у потпуности обезбијеђени.

С друге стране, власти тврде да су изборни услови унапријеђени и одбацују оптужбе да системски угрожавају слободу гласања.

Управо зато ће бити важно не само шта ће показати коначни резултати него и како ће изборни процес бити спроведен, какве ће налазе објавити посматрачи и да ли ће евентуалне жалбе бити ријешене на транспарентан начин.

Извори: Radio Free Europe/Radio Liberty, Reuters.

Руска подршка Вучићу

Руска штампа изборе у Србији посматра и као унутрашњеполитичко питање и као догађај од геополитичког значаја. Медији блиски званичним круговима у Москви наглашавају значај Александра Вучића за очување односа Србије и Русије, указујући на могуће посљедице промјене власти по питања санкција Русији, Косова и односа са Западом.

Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије, изјавила је 21. октобра 2026. да Москва очекује да и нова Влада Србије, након парламентарних избора, настави досадашњи курс сарадње са Русијом. Србију је назвала пријатељском земљом, истичући заједничку историју, традицију и културу, а нагласила је и да Русија цијени лични допринос Александра Вучића развоју билатералних односа. Захарова је навела да Москва изборни процес види као онај који се одвија у складу са уставним и демократским процедурама, те потврдила да ће руски представници учествовати у посматрању избора. Њена порука није била отворена подршка одређеној изборној листи, већ очекивање да будућа влада задржи сарадњу са Москвом.

Насупрот томе, поједини независни руски медији већу пажњу посвећују студентским протестима, друштвеном незадовољству и политичким изазовима са којима се суочава власт. Ови различити приступи показују да се избори у Србији у руском медијском простору тумаче и кроз призму будућих односа Београда и Москве, али и кроз питање унутрашње политичке стабилности и повјерења у институције.

Извори: Коммерсантъ — „Сербия готовится к выбору“, 20. октобар 2026.; Интерфакс — изјава Марије Захарове о односима Русије и Србије, 29. септембар 2026.

Шта показују бројеви, а шта не можемо знати?

Према подацима Републичке изборне комисије, у Србији је за изборе 25. октобра евидентирано 6.450.523 бирача, а гласање је планирано на 8.392 бирачка мјеста, укључујући 93 бирачка мјеста у иностранству.

То су званични подаци о организацији избора. Они, међутим, не говоре колика ће бити излазност, колико ће гласова добити поједине листе нити ко ће моћи да формира парламентарну већину. Управо ту почиње простор за процјене. Међународни медији указују на различите и често међусобно неусклађене анкете, због чега не постоји довољно поуздана основа за сигурно предвиђање исхода.

Према анализи Центра за источне студије, Српска напредна странка и даље располаже значајним системским предностима: изграђеном страначком инфраструктуром, утицајем у медијском простору и мрежама политичке подршке. Студентски покрет, с друге стране, улази у изборе са снажном мобилизацијом и подршком различитих друштвених група.

Зато се не може унапријед тврдити ни да је промјена власти извјесна ни да је досадашњи однос снага непромјењив.

Извор: Републичка изборна комисија, OSW.

Вучићев политички положај и међународни значај избора

Посебну пажњу привлачи чињеница да је Александар Вучић поднио оставку на функцију предсједника Србије како би предводио политичку кампању за повратак на мјесто предсједника Владе. Његова политичка будућност зато је непосредно повезана са резултатом парламентарних избора.

Међународни медији ове изборе представљају као највећи изазов његовој политичкој доминацији од 2012. године. Ипак, персонализација избора око једног политичара не треба да засјени институционална питања: однос између извршне власти и парламента, независност правосуђа, слободу медија и одговорност носилаца јавних функција.

Избори су важни и за међународни положај Србије. Европска унија прати стање демократије, владавине права и изборних услова, док Србија истовремено настоји да задржи односе са Русијом и Кином. Евентуална промјена власти могла би отворити питање новог спољнополитичког курса, али не би аутоматски значила и напуштање досадашњих односа.

За Брисел ће бити важно да ли ће Србија показати напредак у демократским институцијама и европским интеграцијама. За Москву и Пекинг важан је наставак политичких и економских веза. За саме грађане, међутим, непосреднија питања остају одговорност институција, корупција, економска сигурност и могућност да политичка воља буде слободно изражена.

Шта свијет заправо очекује?

Извјештаји међународних медија не нуде јединствену прогнозу. Они указују на могућност побједе владајуће странке, успјеха студентске листе или резултата који би довео до дуготрајних преговора и оспоравања изборног исхода. Посебно се истиче ризик да супротстављене стране прогласе побједу или оспоре резултате, што би могло продубити политичку кризу. Због тога ће значај имати не само број освојених мандата него и прихватање резултата, транспарентност пребројавања гласова и поступање надлежних институција.

Али постоји и нешто што се не може свести на изборне пројекције. Двије године протеста показале су да је у Србији сазрело незадовољство дијела друштва начином на који функционишу институције и политичка власт. Да ли ће оно довести до промјене власти, до новог односа снага у парламенту или до наставка политичког сукоба — то ће зависити колико од самих избора, толико и онога што слиједи након њих.

Зато најважније питање није само ко ће побиједити. Иако се о томе сада мање говори, важније је шта ће се догодити са захтјевима за одговорношћу, владавином права и слободнијим институцијама. Јер избори могу промијенити власт, али само трајне институционалне промјене могу промијенити начин на који се власт врши.

 


Извори за даље читање

  1. The Guardian, What is at stake in Serbia’s election? The key players, main issues and potential fallout, 22. октобар 2026.
  2. Reuters, извјештај о пријетњама, нападима и сајбер-нападима током кампање, 22. октобар 2026.
  3. Associated Press, A tense election in Serbia will decide if a student movement can topple populist leader Vucic, октобар 2026.
  4. Radio Free Europe/Radio Liberty, Serbia’s Vučić Faces Biggest Election Challenge Yet Amid Fraud Fears, 23. октобар 2026.
  5. OSW Centre for Eastern Studies, Vučić or the students? Serbia ahead of the parliamentary elections, 21. октобар 2026.
  6. Републичка изборна комисија, званични подаци о броју бирача и организацији гласања за 25. октобар 2026.