О човјеку и времену

Србија послије признања пораза: Студентска листа пред историјском одговорношћу

Редакција

Александар Вучић признао изборни пораз. Према његовој процјени, Студентска листа осваја 139, а СНС 104 мандата.

Александар Вучић је у обраћању из изборног штаба Српске напредне странке признао да је његова политичка опција изгубила изборе. „Јасно је да смо ми ове изборе изгубили“, изјавио је Вучић, додајући да је побиједила Студентска листа. Према прелиминарној процјени коју је саопштио, Студентска листа могла би да освоји 139 посланичких мандата, док би СНС имао 104. Коначни распоред мандата зависи од званичне обраде резултата.

Куриозитет избора је да Социјалистичка партија Србије (СПС) први пут након увођења вишестраначја у Србији није прешла цензус од 3 посто и да неће имати своје представнике у Народној Скупштини Србије.

Од студентских протеста до парламентарне већине

Овакав исход представља један од најзначајнијих политичких преокрета у Србији у посљедњих неколико деценија. Студентски покрет, који је израстао из протеста након трагедије на новосадској жељезничкој станици у новембру 2024. године, успио је да незадовољство због корупције, одговорности институција и стања у друштву претвори у снажан изборни изазов власти.

Протести су током претходних мјесеци превазишли оквире универзитета. Захтјеви за одговорност, функционалне институције и поштовање закона постали су средиште ширег друштвеног незадовољства. Избори су зато били више од уобичајеног надметања политичких странака: претворили су се у испит повјерења у постојећи начин управљања државом.

Признање пораза од стране Вучића има посебну тежину управо зато што је ријеч о политичару који је годинама имао пресудан утицај на извршну власт, парламентарну већину и политички живот Србије. Ипак, сам изборни резултат тек отвара питање како ће изгледати промјена власти и да ли ће она донијети дубље институционалне промјене.

Већина није исто што и програм промјена

Ако се потврди процјена од 138 мандата, Студентска листа имала би самосталну већину у Народној скупштини Србије, која броји 250 посланика. То би јој омогућило да преузме водећу улогу у формирању владе и покрене спровођење својих програмских циљева.

Међутим, изборна побједа и управљање државом нису исто. Покрет који је окупио различите друштвене групе око захтјева за одговорност сада би морао да покаже да може да понуди јасан програм, изгради функционалну владу и обезбиједи досљедну примјену закона.

Пред новом већином налазе се питања реформе правосуђа, борбе против корупције, слободе медија, услова за политичко надметање и повјерења у изборне институције. Од начина на који ће им приступити зависиће да ли ће изборна побједа бити почетак трајније политичке промјене или само смјена носилаца власти.

Посебан изазов биће однос према политичким противницима и очување институционалне стабилности. Промјена власти има демократски смисао само ако се спроводи у складу са законом и ако институције постану независније од било које политичке групе.

Шта слиједи послије избора?

Наредни дани показаће како ће се студентска побједа претворити у конкретан политички договор и програм управљања. Биће важно да ли ће нова већина сачувати јединство око кључних захтјева, како ће изабрати своје представнике и на који начин ће одговорити на очекивања грађана.

Ови избори отварају и шире питање односа између протеста и институција. Улица може да покрене друштвену промјену, али њен трајни резултат зависи од способности да се захтјеви за правдом, одговорношћу и законитошћу преточе у правила која важе за све.

Србија се, према прелиминарним бројкама које је саопштио Вучић, налази пред могућношћу значајне промјене политичке већине. Али стварни домет те промјене неће се мјерити само бројем освојених мандата, него способношћу нове власти да изгради институције које неће зависити од воље једног човјека или једне странке.

Изборна побједа је политички мандат; њено претварање у институционалну промјену биће прави испит одговорности.