Вјера и савремени свијет

Бог није срушио надстрешницу

Мирко Перић

Порфирије Перићу, прича о богаташу и Лазару није позив сиромашном и страдалом да се помири са својом судбином, већ опомена богатом и моћном који окреће главу од туђе патње. У тој јеванђелској причи требало би да препознате и оне уз чију власт годинама стојите.

Шеснаест људи није отишло у смрт зато што је „дошло време“ нити зато што је људска логика погрешно проценила час њиховог одласка. Убио их је пад надстрешнице, а питање људске одговорности за то не сме се заклањати Божјим промислом.

Порфирије Перићу, не можете на помену људима који су страдали као непосредне жртве неправде говорити да је смрт праведнија од живота и да свакога поставља на његово место. Каква је то теологија у којој смрт исправља неправду, уместо да живи буду позвани да је исправе? Ти људи нису били на погрешном месту у животу да би их смрт поставила на право. Њима је неправдом одузето право да живе. Не претварајте ту неправду у метафизичку правду.

Посебно је теолошки недопустиво да над њиховим гробовима постављате питање хоће ли стићи у Божје наручје или ће га „промашити“. Порфирије Перићу, ви нисте судија душама. Није ваше да одређујете ко је достојан Божјег загрљаја, већ да сведочите милосрђе и истину.

Не, Порфирије Перићу, немамо „сви одговорност за све“ на исти начин. Та формула, изговорена пред трагедијом, разводњава конкретну одговорност оних који су имали власт, дужност и обавезу да заштите људске животе. Именовати одговорне није супротно хришћанској љубави. То је њен морални захтев.

И не треба да се „зацели траг туге на народном бићу“ тако што ће се неправда прекрити молитвеним речима. Нема истинског исцељења без истине, нема покајања без признања и нема правде без одговорности.

Молитва за мртве је света. Али молитва не сме постати заклон живима који су дужни да одговарају.

Црква која проповеда Лазара, а не усуђује се да се јасно супротстави богаташима и моћницима свога времена, није разумела сопствено Јеванђеље.

И зато, Порфирије Перићу, није најпрече питање да ли су невино страдали нашли Божје наручје. Питање је зашто они који су морали да их заштите још нису положили рачун пред људима. А ви, као пастир, зашто о томе говорите у загонеткама, уместо јасно и без страха?

Теологија.нет

Напомена: На насловној страни је слика Ел Грека, Христос изгони трговце из Храма, XVI век.