Како машине мијењају природу стваралачког рада – из искуства Саше Савића, једног од водећих маркетиншких стручњака у свијету.
Вјештачка интелигенција све брже мијења начин на који људи раде, комуницирају и стварају. Оно што је до недавно захтијевало знање, искуство и ангажовање читавих професионалних тимова данас се у одређеној мјери може остварити помоћу алгоритама.
Једна од области у којој су ове промјене посебно видљиве јесте маркетиншка индустрија. Она је одувијек почивала на споју анализе тржишта, разумијевања људских потреба и способности да се осмисли порука која ће привући пажњу. Међутим, увођењем вјештачке интелигенције мијења се однос између аналитике и креативног рада: алгоритми више не служе само за прикупљање и обраду података него непосредно учествују у производњи садржаја.
Ове промјене посебно су занимљиве из перспективе Саше Савића, маркетиншког стручњака који је професионалну каријеру започео на Радију Сарајево, а потом радио на руководећим позицијама у неким од највећих свјетских медијских и рекламних компанија. Био је на челу америчког пословања MediaCom-а, радио у системима Universal McCann и Havas Media, а сарађивао је са глобалним брендовима као што су Coca-Cola, Mastercard, Microsoft и Procter & Gamble. Године 2023. основао је Salar Communications, компанију усмјерену на маркетиншку аутоматизацију и примјену вјештачке интелигенције.

Његово искуство занимљиво је управо зато што долази из индустрије у којој је креативност била један од главних извора професионалне вриједности, а данас се налази међу областима које најбрже усвајају аутоматизацију.
Од креативне идеје до алгоритма
Савић указује на чињеницу да су технологија и подаци већ деценијама мијењали маркетиншку индустрију. Разлика је у томе што су раније углавном унапређивали начин планирања, анализе и распоређивања рекламних активности, док данас све непосредније утичу и на саму производњу креативног садржаја.
У једном разговору за подкаст Појачало, говорећи о промјенама које је пратио током своје каријере, Савић истиче да је вјештачка интелигенција почела да замјењује велики број активности које су раније обављали људи. Његов приступ није заснован на одбацивању технолошких промјена, већ на потреби да се оне разумију и да се човјек оспособи за рад у новим условима.
Посебно је занимљиво његово запажање о односу аналитике и креативности. Савремени маркетинг, захваљујући подацима, може много прецизније да препозна циљне групе и њихове потребе. Ипак, како примјећује Савић, та прецизност није нужно довела до истог напретка у креативном обликовању порука. Другим ријечима, индустрија је постала знатно ефикаснија у препознавању коме се обраћа, али то само по себи не значи да је постала креативнија.

Ово запажање отвара важно питање: може ли већа количина података заиста произвести бољу идеју или само омогућава да се постојеће идеје ефикасније прилагоде публици?
Подаци као нови ресурс креативности
Једна од важних промјена коју доноси вјештачка интелигенција јесте могућност да се огромне количине података користе не само за анализу него и за непосредно осмишљавање садржаја. Алгоритми могу препознати обрасце у понашању публике, упоређивати различите приступе и генерисати велики број могућих рјешења. У маркетингу то значи да се креативни процес све више повезује са анализом података. Међутим, ту се појављује и једна противрјечност. Ако се свака порука прилагођава ономе што алгоритам препознаје као најефикасније, постоји опасност да се креативност сведе на оптимизацију већ познатих образаца.
Савић управо на то скреће пажњу када говори о промјенама у рекламној индустрији. Технолошка прецизност и могућност сегментације публике не гарантују и стварање оригиналних идеја. Ефикасност у преношењу поруке није исто што и њена креативна вриједност. Зато је важно разликовати двије функције вјештачке интелигенције: њену способност да анализира и предвиђа понашање и њену способност да производи нове садржаје. Иако су те функције повезане, оне не представљају исту врсту способности.

Може ли алгоритам бити креативан?
Ово је једно од централних питања савремене расправе о вјештачкој интелигенцији. Генеративни модели могу произвести текст, слику или музичку композицију који по својим формалним особинама могу дјеловати као резултат људског стваралаштва. Могу комбиновати различите стилове, препознавати структуре и производити садржаје који нису дословно постојали у њиховим подацима за обуку. Ипак, способност производње новог резултата не мора нужно значити и способност стварања у пуном смислу те ријечи.
Савић је у једној својој објави на LinkedIn-у критички говорио о масовној производњи неквалитетног садржаја помоћу вјештачке интелигенције, познатог као AI slop. Посебно је бранио софтверско инжењерство као занат и облик стваралачког рада, указујући на проблем изједначавања писања упутстава алгоритму са стварним инжењерским знањем.
Ова разлика важна је и изван софтверског инжењерства. Није исто осмислити идеју, разумјети проблем и створити рјешење, или само произвести резултат који на први поглед изгледа увјерљиво. Вјештачка интелигенција може значајно проширити могућности стварања, али њена продуктивност не би требало аутоматски да се поистовјећује са креативношћу.
Аутоматизација и будућност креативних професија
Савићево пословно ангажовање посљедњих година показује да он не посматра вјештачку интелигенцију само као технолошки тренд него као основу за промјену организације рада. Оснивањем компаније Salar Communications окренуо се развоју рјешења која користе AI и аутоматизацију за унапређење маркетиншких процеса.

У том приступу препознаје се шира промјена: рекламна агенција будућности неће бити само мјесто окупљања креативних стручњака него и технолошка платформа која обједињује анализу, планирање, продукцију и дистрибуцију садржаја.
Таква трансформација неминовно ће утицати на бројна занимања. Неки послови ће нестати или бити знатно измијењени, док ће се појављивати нове професионалне улоге. Савић је у разговору за подкаст Појачало указао на потребу да људи не остану пасивни пред тим промјенама, већ да што прије науче да користе нове алате и постану дио технолошке трансформације.
То је реалистичан приступ који не занемарује посљедице аутоматизације, али ни могућности које она отвара. Ипак, остаје питање да ли ће ослобађање од рутинских послова заиста значити више простора за креативност или ће тржишна логика захтијевати да се и тај ослобођени простор попуни новим облицима продуктивности.
Повјерење у алгоритам и границе аутоматизације
Још једно питање које Савић покреће јесте однос човјека према информацијама које добија од вјештачке интелигенције. У разговору за Unframed Talks из марта 2026. године говори о томе колико људи користе апликације попут ChatGPT-а, али и колико су спремни да прихвате њихове одговоре без провјере.
Он је том приликом направио занимљив експеримент са публиком: затражио је од присутних да од својих AI апликација затраже насумичан број. Резултати су показали да је велики број учесника добио исте бројеве. Експеримент је искористио да илуструје једну важну особину ових система: њихови резултати могу дјеловати непредвидиво и интелигентно, али су и даље условљени начином на који су модели конструисани и обучени.
Овдје се отвара питање повјерења. Ако човјек све чешће препушта машини не само извршавање задатака него и доношење процјена, постоји опасност да постепено изгуби навику самосталног провјеравања и критичког размишљања. То је посебно важно у креативним професијама. Алгоритам може понудити десетине рјешења, али човјек и даље мора да процјењује њихову вриједност, смисао и прикладност. У том погледу, способност постављања правог питања и препознавања доброг одговора постаје једнако важна као и способност његовог извршења.
Шта остаје човјеку?
Искуство Саше Савића показује да се вјештачка интелигенција не може посматрати само као још један технолошки алат. Она мијења организацију рада, однос према знању и начин на који настају креативни производи. Њен утицај посебно је видљив у индустријама које су се традиционално ослањале на људску машту, искуство и способност комуникације.
Ипак, из његових јавних наступа може се издвојити једна важна разлика: прихватање технолошке аутоматизације не значи и некритичко прихватање свега што она производи. Машина може убрзати рад, анализирати податке и генерисати садржаје, али то не укида потребу за знањем, искуством и стваралачком процјеном.
Можда се зато будућност креативних професија неће одређивати само питањем шта све машина може да уради, него и тиме колико ће човјек сачувати способност да разликује корисно од вриједног, ефикасно од оригиналног и произведено од истински створеног. Ако машине преузимају све већи дио послова који су до јуче захтијевали људску креативност, да ли ће човјек постати слободнији за стварање или ће и сама креативност постепено постати функција алгоритма?
Извори:
-
Саша Савић – Појачало, разговор о технологији, вјештачкој интелигенцији и будућности рада – посебно важан за његово разумијевање промјена у креативној индустрији.
-
Саша Савић – Unframed Talks, 23. март 2026. – разговор о маркетингу, AI и аутоматизацији.
-
Биографија Саше Савића – Sunset Sports Festival – професионална биографија и подаци о компанији Salar Communications.
-
Саша Савић – LinkedIn, објава о AI slop-у – критички осврт на масовну производњу садржаја помоћу вјештачке интелигенције.
