Дијалози

Реформа јавне управе: промјена власти или промјена система?

Драган Ћузулан

Зашто без професионалне, одговорне и политички непристрасне администрације нема стварне институционалне промјене

Један дио програма Студентског покрета у Србији посебно ми је привукао пажњу – онај који се односи на реформу јавног сектора и изградњу институција које ће радити у интересу грађана, а не политичких партија. Посебно охрабрује што се међу програмским опредјељењима препознају професионализација јавне управе, запошљавање на основу стручних квалификација, прекид партијског кадровања и већа одговорност у управљању јавним ресурсима.

Програм има три препознатљиве идеје:

  1. Прелазак са партијског кадровања на професионалну и политички непристрасну јавну управу.

  2. Прелазак са административне формалности на управљање засновано на резултатима и одговорности.

  3. Прелазак са институција које зависе од политичке воље на институције које функционишу на основу закона и професионалних стандарда.

Ово показује да програм студентске листе занимљив не само као изборни документ него и као показатељ промјене генерацијског разумијевања економије и државе. Посебно бих нагласио једну ствар: економски развој није само питање БДП-а, инвестиција и плата. Он је питање квалитета институција, образовања, друштвеног повјерења и могућности да човјек својим радом оствари достојанствен живот. Ово су повезане ствари, јер реформа јавне управе прави инстутуционални оквир за економски рзвој.

Ова питања за мене нису само дио актуелне политичке расправе. Као координатор за реформу јавне управе у Босни и Херцеговини, годинама сам имао прилику да пратим и учествујем у процесима који су се односили на унапређење рада институција, професионализацију администрације и успостављање система одговорности. У том периоду сам често указивао на чињеницу да реформа јавне управе није техничко питање нити обавеза која се испуњава због европских интеграција. Она је један од основних предуслова изградње функционалне државе, а реформа јавне управе често се сводила на промјену прописа, а избјегавала се промјена односа политике према институцијама.

Доц. др Драган Ћузулан, бивши координатор за Реформу јавне управе у БиХ

Нажалост, за таква упозорења и иницијативе углавном није било довољно политичког слуха. Реформа јавне управе често је остајала у домену стратегија, акционих планова, извјештаја и формалних обавеза, док је њена суштина – промјена начина функционисања институција – остајала у другом плану.

Зато ми је важно што се ово питање поново отвара, и то у програму једног новог друштвеног и политичког покрета.

Јер није довољно промијенити оне који управљају институцијама; неопходно је промијенити начин на који институције функционишу.

Професионална јавна управа није привилегија државе, већ право грађана

Јавна управа није само административни апарат државе. Она је простор у којем грађани свакодневно сусрећу државу – када остварују своја права, добијају дозволе, користе јавне услуге или траже заштиту својих интереса. Од њене ефикасности, професионалности и одговорности у великој мјери зависи повјерење грађана у институције.

Један од највећих проблема постсоцијалистичких друштава јесте политизација јавне управе. Умјесто да институције функционишу на основу јасних правила, професионалних стандарда и континуитета јавних политика, њихов рад често зависи од политичких промјена и партијских интереса. Тако се ствара систем у којем стручност није увијек пресудна за напредовање, а институционална одговорност уступа мјесто партијској лојалности.

Посљедице су много шире од неефикасне администрације. Оне се огледају у неповјерењу грађана, губитку стручних кадрова, спорости институција и немогућности да се дугорочне јавне политике досљедно проводе. Држава тако губи институционално памћење, а свака промјена власти постаје потенцијални почетак новог кадровског и организационог циклуса.

Због тога реформу јавне управе треба посматрати као један од најважнијих предуслова демократске консолидације. Потребна је администрација која ће бити професионална, политички непристрасна, отворена за јавни надзор и одговорна за резултате свог рада. То подразумијева транспарентне конкурсе, јасне критеријуме запошљавања и напредовања, вредновање учинка, развој компетенција и одговорност руководећих структура. То подразумијева и креирање јавних политика заснованих на доказима, анализама и мјерљивим резултатима, умјесто на политичким опредјељењима и сталном отварању лажних дилема о надлежностима. Управо су такве дилеме у Босни и Херцеговини годинама коришћене као изговор за блокирање реформи које представљају заједнички интерес грађана.

Зато је посебно важно што се у програму младих у Србији препознаје потреба да институције буду у служби грађана. Међутим, између програмског опредјељења и његове реализације налази се сложен процес који захтијева знање, институционалну досљедност и политичку спремност да се одустане од механизама партијске контроле.

У том смислу, иако различито, али и у многим политичким елементима слично, искуство реформе јавне управе у Босни и Херцеговини може бити добра опомена. Није довољно усвојити стратегије и прописе, нити формално прихватити европске стандарде. Реформа постоји тек онда када се њени резултати осјете у свакодневном функционисању институција и односу према грађанима. Зато је важно да млади, поред захтјева за политичком одговорношћу, инсистирају и на изградњи институционалних механизама који ће онемогућити да се злоупотребе и слабости система понављају без обзира на то ко се налази на власти.

Промјена власти може бити политички догађај, али промјена институционалног система је процес. А управо од тог процеса зависи да ли ће једна држава заиста постати уређена заједница грађана или ће само добити нове управљаче старих механизама. Програмска опредјељења студентског покрета отварају простор за оптимизам, али ће њихова стварна вриједност бити мјерена спремношћу да се принципи професионалне управе, институционалне одговорности и политичке непристрасности досљедно спроведу у пракси.