Вјера и савремени свијет

Језик Божји: шта нам људски геном говори о животу, науци и вјери

Редакција

Френсис Колинс, један од водећих генетичара савременог доба, у откривању генетског кода препознао је нешто више од биолошког механизма – могућност да се у структури живота назре рационалност и поредак стварања.

Научник пред тајном живота

Френсис Колинс (Francis S. Collins), амерички љекар и генетичар, једна је од најзанимљивијих личности савремене науке. Његово име посебно је повезано са међународним пројектом мапирања људског генома, једним од највећих научних подухвата краја XX и почетка XXI вијека.

Колинс је од 1993. до 2003. године руководио америчким дијелом јавног међународног пројекта људског генома (Human Genome Project). Циљ истраживања био је да се прочита и систематизује генетска информација садржана у људској ДНК. Пројекат је 2003. године прогласио завршетак основне секвенце људског генома, чиме је отворено ново поглавље у разумијевању биолошке основе живота. Људски геном садржи приближно три милијарде парова база, чије су комбинације носиоци генетске информације. Четири основне хемијске базе – аденин, тимин, цитозин и гванин – распоређене су у сложеном низу који учествује у организацији и функционисању живог организма.

Оно што је Колинса посебно заокупило није била само сложеност тог система него чињеница да живот посједује изузетно организовану структуру информација, својеврсни језик који је човјек тек почео да чита.

ДНК као „Божји језик“

Колинс је у интервјуу за PBS из 2006. године, метафором “Божји језик” изразио доживљај сопственог научног открића:

„Читати језик Божји“ значило је посматрати величанственост стварања исписану у изузетном дигиталном коду.

ДНК се може посматрати као изузетно сложен информациони систем. Његова структура омогућава преношење генетских информација, њихово умножавање и учешће у развоју живог организма. Чињеница да је живот организован на такав начин за Колинса је представљала повод за дубље размишљање о односу науке и вјере.

Назив „Божји језик“ зато није научна дефиниција ДНК, нити само покушај да се постојање Бога докаже генетиком. То је метафора којом Колинс изражава своје увјерење да научно откривање природе може бити и пут ка дивљењу пред тајном стварања.

Од научног сазнања до вјере

Занимљиво је да Колинс није одрастао као посебно религиозан човјек. Његово приближавање хришћанству било је постепено и повезано са личним преиспитивањима током медицинског образовања и љекарског рада. Сусрет са људском патњом, болешћу и смрћу подстакао га је да размишља о питањима која медицинска наука сама по себи не може да ријеши: шта је смисао живота, одакле потиче морална одговорност и постоји ли темељ људског достојанства који превазилази биолошко постојање? Касније је прихватио хришћанску вјеру и постао један од најпознатијих савремених научника који заступају могућност дијалога између науке и религије.

Године 2006. објавио је књигу The Language of God: A Scientist Presents Evidence for Belief („Језик Божји: научник представља доказе за вјеру“).

У њој је изложио своје разумијевање односа научног истраживања и хришћанског погледа на свијет. Његова основна порука јесте да проучавање природе не мора да удаљава човјека од питања Бога, већ може да продуби његово разумијевање величине и сложености стварања. Колинс је касније покренуо организацију BioLogos, која се бави дијалогом између савремене биологије и хришћанске вјере.

Информација, логос и смисао

Колинсово размишљање отвара питање које превазилази границе генетике: какав је однос између информације, материје и смисла? Наука може да опише структуру ДНК, да објасни начин преношења генетских информација и да открива механизме функционисања живих организама. Међутим, питање зашто постоји живот и какав је његов крајњи смисао припада ширем философском и теолошком хоризонту.

У том контексту посебно је занимљива веза са хришћанским појмом Логоса. Јеванђеље по Јовану започиње ријечима: „У почетку бјеше Логос, и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог“ (Јн 1, 1).

Библијски Логос није информациони код нити се може свести на било који природни механизам. Он означава божанску Ријеч, смисао и начело кроз које све постаје и добија своје постојање. Ипак, сматра Колинс, док генетика открива информациону организацију живота, хришћанско богословље говори о смислу стварања и његовом Логосу. Та два приступа не одговарају на иста питања, али могу отворити простор за међусобни разговор. Колинсов допринос није у томе што је научно доказао постојање Бога, већ што је показао да научно истраживање и вјера не морају бити затворени у међусобно искључиве свјетоназоре.

Овакво разумијевање односа науке и вјере није страно православном богословском предању. Још је Свети Григорије Палама разликовао природно сазнање од богословског познања, не одбацујући могућност да човјек разумом истражује створени свијет. У спису „150 глава о природном и богословском познању“ он показује да природно истраживање има своје мјесто и вриједност, али да се тајна Бога не може исцрпити рационалним сазнањем. Посматрано из те перспективе, Колинсово откривање генетског кода може се разумјети као примјер научног истраживања које не мора да буде супротстављено вјери, већ може да отвори простор за дубље размишљање о поретку и смислу стварања.

Живот – више од биолошког записа

Откриће људског генома један је од највећих научних подухвата савременог доба. Оно је омогућило дубље разумијевање биолошких основа човјека, али је истовремено отворило и нова питања о природи живота. Колинсова метафора о „Божјем језику“ подсјећа да откривање механизама природе не мора да значи и исцрпљивање њеног смисла. Човјек може прочитати генетски запис, а да тиме још није одговорио на питање шта значи бити човјек.

Колинсовим открићима нам наука омогућава да дубље разумијемо како живот функционише, док философија и теологија отварају питање његовог смисла и значења. Кључна порука Колинсовог искуства је управо у томе да откривање тајни живота не мора да умањи осјећање чуђења пред њим. Напротив, што више сазнајемо о сложености живог свијета, то се снажније поставља питање о његовом поријеклу, поретку и смислу.

 

Извори:

  1. Francis S. Collins, The Language of God: A Scientist Presents Evidence for Belief, Free Press, 2006.
  2. Francis S. Collins, The Language of God: A Scientist Presents Evidence for Belief – издавачка страница књиге.
  3. National Human Genome Research Institute – Human Genome Project – историја и резултати пројекта људског генома.
  4. BioLogos – организација коју је основао Колинс ради дијалога науке и хришћанске вјере.
  5. PBS – Faith and Reason – разговори о односу науке и религије.
  6. Григорије Палама – 150 глава о природном и богословском познању.