Од спортисте и човјека који је преживио тешке несреће до монаха и свештеника који служи на арамејском језику
Постоје животне приче које личе на роман, а онда постоје оне које човјека подсјете да се живот не може увијек објаснити само логиком плана и избора.
Једна од таквих прича је живот грузијског схиархимандрита Серафима Бит-Харибија, асирско-грузијског свештенослужитеља Грузијске православне цркве, који је широм православног свијета постао познат по богослужењима и духовним пјесмама на арамејском — језику древне хришћанске традиције и језику којим је, према историјском и библијском предању, говорио Исус Христос.
Он данас служи у Старој Канди, асирском селу у близини Тбилисија, у Манастиру Тринаест светих асирских отаца. Његов хор изводи православна богослужења и древне хришћанске пјесме на арамејском, а његови наступи постали су познати далеко изван Грузије.
Живот прије монаштва
Серафим Бит-Хариби рођен је 1978. године у Грузији, у породици асирског оца и грузијске мајке. Прије монашког живота био је активан спортиста. Бавио се борилачким вјештинама и источним спортовима, а постао је и четвороструки шампион Грузије у источњачком рвању. Имао је црни појас и бавио се теквондом и каратеом, а једно вријеме руководио је и спортском школом у Кијеву.
Његов живот, међутим, није био без тешких искушења. Као дијете доживио је тешку несрећу у којој је задобио озбиљне повреде. Према његовим каснијим свједочењима и биографским текстовима, услиједили су дуг опоравак и проблеми са кретањем. Касније је преживио и друге тешке догађаје. У то вријеме није размишљао о монаштву. Напротив, живио је животом који је био далеко од манастирске тишине.
Био је ожењен и имао троје дјеце.
Обећање пред гробом старца Гаврила
Један од пресудних тренутака у његовом животу догодио се када му је супруга, док је била у осмом мјесецу трудноће, тешко обољела. Лекари су страховали за њен живот и њихова пажња била је усмјерена и на спасавање дјетета. Серафим је тада отишао на гроб светог Гаврила Ургебадзеа, грузијског монаха и једног од најпоштованијих духовника савремене Грузије.
Тамо се, како сам касније свједочи, молио и дао обећање:
„Ако је истина оно што говоре о теби, моли се пред Богом да моја жена и моје дијете остану живи, а ја ћу напустити све и постати монах.“
Стање његове супруге се потом нагло поправило. Али човјек, какав је већ човјек, може дати обећање у тренутку највеће муке — а онда га, када опасност прође, потиснути у страну. Тако је, по сопственом свједочењу, и Серафим наставио живот.
„Заборављено“ обећање
Вратио се свакодневном животу, спорту и породичним обавезама. Чинило се да је оно што се догодило на гробу старца Гаврила остало иза њега. Али пут којим је касније кренуо показао је да нека обећања, чак и када их човјек покуша заборавити, не нестају тако лако. Године 2006. примио је монашки постриг у Украјини.
У једном периоду живота боравио је у Кијеву и често одлазио у Јонин манастир. Управо тамо догодио се сусрет који ће, према његовом свједочењу, бити од пресудног значаја.
Док је једном сједио испред манастира, пришао му је жена коју није познавао. Обратила му се као свештенику и рекла:
„Оче Серафиме, благословите.“
Он, како је касније причао, није обратио пажњу на њене ријечи.
Жена, матушка Ксенија, тада му је рекла да ће постати монах и да је његов пут другачији од онога који је до тада замишљао. Његово монашко путовање тиме је добило нови правац.
Од монаха до пастира Асираца
Када је постао монах, Серафим није отишао у потпуну самоћу. Његов пут водио је назад према народу из којег је потицао — Асирцима у Грузији. Године 2008. представљен је патријарху Илији II, који га је позвао да постане духовни пастир асирске заједнице у Грузији. Према свједочењу самог Серафима, управо је патријарх Илија II предложио да научи језик своје заједнице и да богослужење буде обнављано на арамејском.
То је био необичан задатак.
Серафим је почео да учи арамејски, уз помоћ стручњака за тај језик, и да постепено обнавља богослужбени језик који је вијековима био дио хришћанског насљеђа народа којем је припадао.
Литургија на језику древног хришћанства
У Старој Канди, на око 25 километара од Тбилисија, живи бројна асирска заједница. Ту је подигнут Манастир Тринаест светих асирских отаца, а у њему се данас служе богослужења на арамејском и грузијском језику. Посебност овог мјеста није само у језику. Она је у осјећају да се једна древна нит хришћанског памћења, која је пролазила кроз Месопотамију, Сирију, Кападокију и Грузију, поново чује у православном богослужењу.
Сам отац Серафим говори о томе као о чувању језика и духовног насљеђа асирског народа. И зато његово пјевање није само музички феномен. Оно је и својеврсно свједочанство памћења.
Глас који је чуо свијет
Серафим Бит-Хариби временом је почео да компонује и изводи духовну музику са својим хором. Њихова арамејска пјесма постала је препознатљива широм свијета. Хор је 2016. године пјевао у присуству папе Фрање током његове посјете Грузији, а касније је учествовао и у документарном филму A Man of His Word.
Његов глас зато данас прелази границе једне парохије, једног народа и једне земље. Али можда је управо у томе и најљепша страна ове приче. Језик који је повезан са самим почецима хришћанске историје данас поново одјекује у православном храму — не као музејски остатак прошлости, него као језик молитве.
Послушајте како схиархимандрит Серафим Бит-Хариби и његов хор пјевају на арамејском језику:
Од несрећа до манастира
Живот Серафима Бит-Харибија тешко је свести на једну реченицу. Био је спортиста, супруг и отац, човјек који је преживио тешке несреће и животне преокрете. Потом је постао монах, свештеник и духовник асирске заједнице. Данас је схиархимандрит и настојатељ Манастира Тринаест светих асирских отаца. Његова биографија зато није само прича о необичном човјеку. Она је и прича о памћењу језика, народа и вјере — о томе како оно што изгледа као да припада далекој прошлости понекад поново оживи тамо гдје га најмање очекујемо. А када из његовог хора зазвуче древне ријечи на арамејском, остаје необичан осјећај: као да нам се из дубине хришћанске историје јавља глас једног веома старог времена.
Извори: званична страница Серафима Бит-Харибија; интервјуи са схиархимандритом Серафимом; Бугарска патријаршија; Радио Бугарска.