Савремени човјек не губи потребу за смислом, али све теже проналази простор у којем може да је чује.
Вјера се данас често представља као став који треба јавно доказати или одбранити. Ипак, њен најдубљи дио не настаје у расправи, него у тихом сусрету човјека са сопственим питањима.
Тишина не нуди брзе одговоре. Она нас приморава да останемо пред оним што не можемо одмах објаснити. Управо у том простору може почети озбиљан духовни живот.