6. априла 1667. године Дубровник је погодио један од најразорнијих земљотреса у историји овог дијела Европе. Град је готово разрушен, услиједили су пожари и пљачка, а посљедице катастрофе осјетиле су се далеко изван његових зидина — све до херцеговачког залеђа.
Ујутро 6. априла 1667. године, око 8 часова и 45 минута, Дубровник и његову околину погодио је снажан земљотрес. Данас се његов интензитет у самом Дубровнику процјењује на IX–X степена према интензитетним скалама, што га сврстава међу најјаче историјски забиљежене земљотресе на овом простору. Геофизички одсјек Природно-математичког факултета у Загребу наводи да се потрес осјетио на изузетно широком подручју — од Геновског залива и Венеције, преко источне обале Јадрана и Албаније, све до Смирне и Цариграда.
Дубровник је у том тренутку био богат и развијен град и средиште моћне Дубровачке Републике. Земљотрес је, међутим, за неколико тренутака промијенио његов изглед. Страдали су бројни објекти унутар града, али и у Гружу, Ријеци Дубровачкој, Мокошици и Рожату. Велика оштећења забиљежена су и на Коло́чепу и Лопуду. Поједине грађевине биле су потпуно разрушене, а у тешко оштећеној Кнежевој палати погинуо је кнез Симо Геталди са породицом. Занимљиво је да су дубровачке зидине и тврђаве, упркос снази потреса, углавном избјегле најтежа оштећења.
Потрес је био снаге преко девет степени Меркалијеве скале, а посљедице су биле катастрофалне. Камење се обрушавало са Срђа, у земљи су се отварале пукотине, а извори воде су пресушивали. Над градом се подигао густ облак прашине који је заклонио сунце. Сачувана свједочанства о земљотресу говоре и о необичном понашању мора. Након главног удара дошло је до појаве таласа који се данас описују као цунами. Према записима које преноси Геофизички одсјек, вода се у дубровачкој луци више пута повлачила, тако да је један брод остао на сувом, а затим га је повратак воде поново захватио.
Али разарање није завршило са престанком потреса.
Град у пламену
У рушевинама Дубровника избио је пожар. Јак вјетар распиривао је ватру у разореним кућама, па су се посљедице земљотреса претвориле у још већу катастрофу. У монографији Црква у Пијеску пожар се описује као једна од посљедица катастрофе која је додатно уништавала град. Наводи се да је пожар трајао готово двадесет дана.
А потом је услиједила још једна несрећа: пљачка града.
Док је Дубровник био разорен, а његово становништво суочено са погибијом, рушевинама, пожарима и несташицом воде, град је остао изложен пљачкашима. Тако се природна катастрофа претворила у вишеструку људску трагедију.
Колико је људи страдало?
Тачан број жртава није могуће поуздано утврдити.
У старијој литератури и различитим историјским изворима појављују се различите процјене. Геофизички одсјек ПМФ-а наводи да се број погинулих и рањених не може тачно утврдити, уз процјену од око 2.200 жртава, а на подручју цијеле Републике око 3.000.. Истовремено, ни број становника Дубровника непосредно прије земљотреса није прецизно познат. Процјењује се да их је било око 6.000.
Извјесно је да је у земљотресу страдала трећина становника Дубровника.
Размјере страдања биле су, у сваком случају, огромне.
Земљотрес није стао на дубровачким зидинама
Земљотрес није погодио само Дубровник и непосредну околину. Његово дејство осјетило се на широком простору источног Јадрана, а снажни потреси захватили су и подручје које данас препознајемо као херцеговинско залеђе.
Посебно су важни подаци који су сачувани за Попово поље.
Према подацима из монографије Црква у Пијеску, земљотрес је разорно дјеловао на ширем подручју Попова и нанио штету бројним јавним и сакралним објектима. Према извјештајима требињско-мркањских бискупа након обављених визитација, у потресу је, поред значајних оштећења једног броја сакралних објеката у старом Зажабљу и Требимљи, срушена и црква Светог Петра у Завали.
За цркву Светог Ваведења у Завали монографија наводи да је, иако за то нема једнако поузданих историјских података, морало доћи до значајнијих оштећења.
О разореним кућама и цивилним жртвама у Попову, међутим, нема довољно поузданих историјских података. То је важно нагласити, јер нам не дозвољава да број жртава или размјере материјалне штете у Попову реконструишемо са сигурношћу.
Ипак, рушење цркве Светог Петра у Завали и оштећења сакралних објеката у Зажабљу и Требимљи довољно говоре о снази потреса.
Оно што је ујутро разорило Дубровник потресло је и Попово.
Православна црква Светог Петра у Завали данас
Земљотрес који је промијенио Дубровник, али и Херцеговину
Дубровник се послије катастрофе постепено обнављао. Град је преживио земљотрес, пожар, пљачку и тешку демографску и економску кризу. Али његова историја више није била иста. Геофизички одсјек ПМФ-а наводи да се Дубровник након катастрофе дуго и споро опорављао и да никада више није достигао ранију снагу и сјај. Земљотрес је тако постао једна од великих прекретница у историји Дубровачке Републике.
Али за историју Херцеговине он има још једно значење. Када се данас говори о великом дубровачком земљотресу из 1667. године, обично се мисли на рушевине града, пожар, цунами и велики број жртава. Ипак, прича о том земљотресу не завршава се на дубровачким зидинама.
Истог јутра када је земља потресла Дубровник, потресла је и цијелу Херцеговину. И данас су видљиве посљедице једног догађаја који је прије више од три и по вијека за неколико тренутака повезао приморје и његово херцеговачко залеђе у истом страху пред снагом природе.
Земљотрес је прошао за неколико тренутака. Његови трагови остали су вијековима.