Саборна црква Свете Тројице у Мостару — историја једне херцеговачке светиње

1. Од идеје до велелепног храма (1863–1873)

Саборна црква Свете Тројице грађена је од 1863. до 1873. године, у завршним деценијама османске владавине у Босни и Херцеговини. Њена изградња свједочи о економској снази, организацији и културним амбицијама мостарских Срба, који су сопственим прилозима и уз помоћ добротвора настојали да свом граду подигну храм достојан његовог значаја.

Велики допринос прикупљању средстава дао је мостарски свештеник и историчар Прокопије Чокорило, који је новац за изградњу сакупљао и у Русији. Значајну помоћ пружио је и османски султан Абдул Азиз, што показује да је подизање овог храма превазилазило оквире уске црквене иницијативе и представљало важан догађај у тадашњем животу града.

У изградњи су учествовали Спасоје Вулић и Андреја Дамјанов, један од најзначајнијих градитеља сакралне архитектуре на Балкану у XIX вијеку. Храм је својим димензијама, архитектуром и положајем на источној падини мостарске котлине доминирао градском панорамом. По завршетку је био сматран једном од највећих православних цркава на Балкану.

Црква је освештана 1873. године, на Лучиндан, и постала је саборно средиште православног живота у Мостару. Њена улога није се исцрпљивала у богослужењу: око храма се обликовао духовни и културни живот заједнице, а црквена порта и околне установе биле су дио ширег простора образовања, окупљања и чувања традиције.

2. Црква као средиште српског културног живота

Историја Саборне цркве не може се посматрати одвојено од историје српске заједнице у Мостару. У њеној близини развијао се комплекс који је обухватао стару православну цркву Рођења Пресвете Богородице, школу, ђачки дом и Владичански двор. Школа је отворена 1856. године, дакле прије завршетка Саборног храма, што свједочи о значају који је мостарска православна заједница придавала образовању и очувању културног идентитета.

У том простору сусретали су се вјера, писменост, култура и јавни живот. Црква је била видљив знак историјског присуства Срба у граду који је вијековима био мјесто сусрета различитих вјерских и културних традиција.

Током прве половине XX вијека храм је остао једно од главних духовних средишта мостарских Срба. Тридесетих година прошлог вијека за израду капије и ограде црквене порте био је ангажован архитекта Момир Коруновић, познат по својим дјелима у српској националној архитектури. То је додатно обогатило архитектонску цјелину храма.

Владичански двор у Мостару

3. Страдање у јуну 1992. године

Најтрагичније поглавље у историји Саборне цркве одиграло се у јуну 1992. године, на почетку рата у Босни и Херцеговини.

Према историјским приказима Епархије захумско-херцеговачке и приморске, храм је гранатиран 7. и 8. јуна, а 15. јуна 1992. године, на други дан храмовне славе, срушени су његови торњеви и црква је запаљена. Након тога су зидови минирани, чиме је монументално здање практично уништено до темеља.

Страдање Саборног храма није било изолован догађај. У рату су тешко оштећени или уништени и други важни објекти српског православног насљеђа у Мостару и околини, међу њима стара црква Рођења Пресвете Богородице, Владичански двор и манастир Житомислић. Тако је уништавање храмова пратило разарање ширег културног и духовног простора једне заједнице.

Рушење Саборне цркве оставило је дубок траг не само у животу мостарских Срба него и у културној слици самог града. Нестало је здање које је готово 120 година представљало једно од његових најпрепознатљивијих архитектонских обиљежја.

4. Обнова храма — повратак историјског памћења

Обнова Саборне цркве започела је 2010. године. Радови су захтијевали значајна средства и сложену припрему, јер циљ није био подизање новог храма на мјесту старог, већ обнова историјског здања уз очување његових изворних архитектонских вриједности. Пројекат је заснован на очувању првобитних димензија, материјала, изгледа и конструктивног система.

Обнову су финансијски подржале Република Српска и Република Србија, уз помоћ бројних појединачних приложника. У прикупљању средстава учествовали су и људи различитих вјерских припадности, што је потврдило да очување историјског насљеђа може бити заједнички интерес грађана Мостара.

Крајем 2018. године на куполама обновљеног храма поново су засијали крстови. Био је то снажан симбол повратка једног од најважнијих обиљежја историјског Мостара. Почетком 2021. године на звоник су постављена и три сата са старословенским, римским и арапским бројевима, дар мостарских грађана православне, католичке и муслиманске вјероисповијести.

Ипак, према извјештајима из септембра 2026. године, обнова комплекса још није у потпуности завршена. Предстоје радови на уређењу ентеријера и простора око храма, као и на другим дијеловима цјелине која је страдала у рату. Уништавања православних храмова и светиња у којима је предњачила хрватска страна, имале су за циљ да се поништи српска историја и идентитет на цијелом простору долине Неретве.

5. Саборна црква као национални споменик

Због својих историјских, архитектонских и културних вриједности, Саборна црква Свете Тројице проглашена је 2004. године националним спомеником Босне и Херцеговине. Тај статус потврђује да њен значај превазилази оквире једне вјерске заједнице: ријеч је о важном дијелу културног насљеђа Мостара и Босне и Херцеговине.

Архитектонска вриједност храма огледа се и у његовој повезаности са ширим градитељским токовима Балкана XIX вијека. Истраживање Милијане Окиљ и Мирослава Малиновића, објављено 2023. године у часопису Херцеговина, посебно разматра историју и архитектуру цркве, рад Андреје Дамјанова и њено поређење са другим храмовима из истог градитељског круга.

Закључак: Храм који памти Мостар и Мостар који памти Србе којих нема

Историја Саборне цркве Свете Тројице у Мостару може се читати као историја једне заједнице која је у различитим политичким и историјским околностима настојала да сачува своју духовну и културну самосвојност. Изграђена у вријеме османске управе, она је постала симбол успона мостарске српске заједнице, а њено рушење 1992. године свједочанство трагичног прекида у историји града.

Њена обнова зато није само грађевински подухват. Она је настојање да се поново успостави веза између историјског памћења и савременог живота, између људи и простора у којем су генерације живјеле, молиле се, училе и сахрањивале своје претке. Саборна црква Свете Тројице остаје дио историјског српског идентитета Мостара. Њена судбина подсјећа да се културно насљеђе не чува само обнављањем зидова него и одговорношћу према истини, памћењу и могућности да различите заједнице у истом граду поново изграђују живот у миру.

Ипак, иако се Саборна црква поново уздиже изнад Мостара, њена обнова не може сакрити дубину историјског прекида који је задесио мостарске Србе. Некада бројна и културно снажна заједница данас је малобројна, а њено присуство у јавном и друштвеном животу града далеко је од онога које је имала прије рата. Бројке јасно показују размјере промјене: према попису из 1991. године, на подручју тадашње општине Мостар живјело је 23.846 Срба, односно 18,8% становништва. На попису из 2013. године, у административном подручју Града Мостара било их је 4.421, односно 4,2%. Према данашњим процјенама тај број и проценат је у реалном присуству преполовљен.

Храм може поново добити своје куполе, крстове и звона, али живо присуство једног народа не може се обновити само каменом. За то су потребни људи, породице, дјеца, школе, радна мјеста и осјећај да је могуће остати и живјети у свом граду. Без тога, обновљена црква остаје драгоцјено свједочанство прошлости, али и подсјетник на оно што је нестало и што још није враћено.

Саборна црква Свете Тројице зато није само прича о страдању и обнови једног православног храма. Она је и питање будућности Срба у Мостару — питање да ли ће историјско присуство остати уписано углавном у споменике или ће поново постати дио живог, свакодневног живота града.

Коришћени извори за даље истраживање:

• Епархија захумско-херцеговачка и приморска — подаци о Саборном храму Свете Тројице.

• Милијана Окиљ и Мирослав Малиновић, Саборна црква Свете Тројице у Мостару — историја и архитектура, часопис Херцеговина, бр. 9, 2023. Научни рад.

• Завод за заштиту споменика, Реконструкција Саборне цркве у Мостару. Стручни приказ обнове.

• Радио-телевизија Републике Српске, Комплекс Саборне цркве у Мостару: Деценије чекања на коначну обнову, септембар 2026. Извјештај.