Херцеговина

Ратковача и водопад Опачице — скривени свијет херцеговачког крша

Редакција

У Поткому, надомак Берковића, природа открива једно од својих необичнијих лица: пећину чије дубине још нису у потпуности истражене и водопад који се појављује онда када се стекну природни услови.

Херцеговина се не открива увијек на први поглед. Понекад је потребно сићи са главног пута, проћи поред камених ограда и старих сеоских кућа, па тек онда угледати предјеле у којима природа чува своје тајне. У Поткому, на подручју општине Берковићи, налазе се пећина Ратковача и водопад ријеке Опачице — два природна феномена која свједоче о особености херцеговачког крша.

Свјетови испод камена

Пећина Ратковача припада оном дијелу природног насљеђа који још није у потпуности истражен. Према доступним локалним и туристичким изворима, дио пећине који су истражили мјештани дугачак је око два километра. Унутар њених простора налазе се подземни ходници, дворане и пећинска језера, уз пећински накит који је настајао дуготрајним дјеловањем воде на кречњачке стијене.

О Ратковачи се наводе и претпоставке да је у прошлости могла служити као склониште или мјесто боравка људи. Ипак, без потпунијих спелеолошких и археолошких истраживања такве могућности остају у домену претпоставки.

Управо у томе лежи једна од особености овог мјеста. Ратковача нас подсјећа да простор у којем живимо није до краја упознат, нити је све што је вриједно већ откривено и описано. Испод површине која нам дјелује познато могу постојати читави свјетови о којима знамо тек понешто.

Водопад који зависи од природе

У непосредној близини пећине налази се водопад ријеке Опачице, који се, према туристичким изворима, обрушава са висине веће од 150 метара. Његова посебност је у томе што је ток ријеке периодичан. Водопад, дакле, није призор који посјетиоца дочекује у свако доба године, већ природна појава чији изглед зависи од водостаја и временских прилика.

У раздобљима када има довољно воде, Опачица показује снагу која се тешко може наслутити посматрањем сувог корита. Током хладних зима, када се стекну одговарајући услови, вода и лед стварају посебан призор на стрмим стијенама.

Таква промјенљивост подсјећа нас на нешто што у савременом животу често заборављамо: природа не постоји према нашем распореду. Не можемо захтијевати да се водопад појави онда када смо одлучили да га посјетимо. Можемо само да упознајемо његове законитости, пратимо промјене и научимо да поштујемо његову непредвидивост.

Херцеговина коју тек треба открити

Ратковача и Опачица нису значајне само као могуће туристичке дестинације. Оне припадају ширем природном насљеђу Херцеговине, простора у којем су вода, камен и човјек вијековима обликовали заједнички пејзаж.

У кршу вода понекад нестаје у понорима, да би се поново појавила на другом мјесту. Површински токови и подземни водени системи чине сложену цјелину коју није могуће разумјети само посматрањем онога што је видљиво. Због тога су истраживање и заштита оваквих локалитета важни не само за науку него и за очување природног насљеђа будућим генерацијама.

Промоција ових мјеста требало би да буде праћена одговорним односом према њима. Потребно је подстицати истраживања, уредити приступ тамо гдје је то безбједно и водити рачуна да посјете не угрозе осјетљиве пећинске просторе и природну средину. Посебно је важно имати у виду да пећине и стрми прилази водопадима могу бити опасни без одговарајуће опреме и стручног вођења.

Ратковача и Опачица показују да Херцеговина још има предјеле који заслужују да буду боље упознати. Њихова вриједност није само у ономе што можемо фотографисати и показати другима него и у ономе што нас подстичу да истражујемо, разумијемо и сачувамо.

Понекад је управо оно што нам је најмање познато најбољи разлог да поново погледамо завичај. Јер природа не мора бити далеко да би била тајанствена, нити мора бити славна да би била вриједна пажње.

 

Извори: