Између неограничене производње дигиталног садржаја и потребе за истинским стваралаштвом
Вјештачка интелигенција данас може да произведе слику, музику или видео за свега неколико секунди. Али док могућности технологије расту, отвара се све важније питање: да ли већа способност производње садржаја нужно значи и више умјетности?
У дигиталном простору све је више слика и других садржаја насталих уз помоћ вјештачке интелигенције. Велики дио њих производи се брзо, у огромним количинама и без нарочите бриге о оригиналности или значењу. Та појава, позната под називом AI slop, означава поплаву неквалитетног, често шаблонског садржаја који преплављује друштвене мреже и интернетске платформе.
Међутим, није свака умјетност настала уз помоћ вјештачке интелигенције истовјетна. Једно је користити технологију да би се произвело што више визуелно привлачних садржаја, а друго истраживати њене могућности како би се открили проблеми савременог друштва. У овом другом случају, умјетност може да постане начин критичког промишљања саме технологије, њеног утицаја на људски рад, приватност и наше разумијевање свијета.
Као примјер, ауторка Сара Оскар наводи видео-инсталацију јужнокорејске умјетнице Ким Ајонг Delivery Dancer’s Arc: Inverse из 2024. године. Дјело приказује дистопијски град у којем жене које раде као достављачице конкуришу једна другој под надзором система вјештачке интелигенције. Иронија је у томе што се технологија која је дио проблема истовремено користи као средство његовог умјетничког представљања.
Тиме се отвара и питање намјере умјетника. Да ли је технологија само средство за стварање ефектних слика или може да послужи као начин да боље разумијемо свијет који нас окружује? Одговор не зависи само од алата који се користи већ и од идеје, контекста и смисла дјела. И саме умјетничке установе суочавају се са противрјечношћу: оне могу подржавати дјела која критички преиспитују технологију, али истовремено зависе од пажње публике, спонзорстава и тржишних показатеља. Критика дигиталног система тако лако може постати дио његове рекламне слике.
За Сару Оскар, важно питање није само да ли вјештачка интелигенција може да ствара умјетност већ и шта се дешава када људско стваралаштво почнемо да посматрамо искључиво кроз брзину, продуктивност и количину произведеног садржаја. Умјетност може да открије и оно што алгоритам тешко обухвата: лична искуства, осјећања, двосмислености и оне аспекте живота који се не могу свести на податке. Њена вриједност није само у готовом производу него и у способности да нас наведе да другачије видимо стварност.
Можда се зато најважније питање у доба вјештачке интелигенције не односи на то колико садржаја можемо да произведемо, већ на то шта уопште заслужује нашу пажњу и зашто.
Извор: Sara Oscar, „Could thoughtful ‘AI art’ counter the rise of ‘AI slop’? Why creatives today face a paradox“, The Conversation, 22. октобар 2026. Пренесено на порталу Tech Xplore.