Тајно снимање архијереја, питање политичког утицаја и границе црквене одговорности
Избор патријарха Српске православне цркве није само унутрашње административно питање једне вјерске заједнице. Он се тиче ауторитета Цркве, њене самосталности и повјерења вјерног народа у начин на који се бира њен поглавар. Зато су питања која су се отворила поводом избора патријарха Порфирија у фебруару 2021. године много шира од једног изборног поступка: могу ли се накнадно преиспитивати околности под којима је избор обављен и постоји ли црквено-правни основ да се покрене поступак који би довео до новог избора?
Тајно снимање и питање слободе избора
Истраживање Центра за истраживачко новинарство (CIN), објављено у мају 2026. године, изнијело је наводе да су епископи током изборног Сабора 18. фебруара 2021. били тајно снимани у крипти Храма Светог Саве у Београду. Према објављеним информацијама, видео-материјал је након избора прослијеђен Љубану Ећиму, некадашњем припаднику безбједносних структура Републике Српске и особом са криминалним досијеом. Истраживање је отворило и питања о уговорима за видео-надзор и улози појединих актера у организацији и коришћењу снимљеног материјала. Цијела ова ствар је сама по себи била скандалозна, али се на сваки начин настојала склонити од очију јавности и уз помоћ бивше владајуће структуре је заташкана. Црква је цијели случај са своје стране прећутала.
Одлучујуће би било, дакле, утврдити ко је наредио снимање, шта је снимљено, ко је располагао материјалом и да ли је он коришћен за притисак на архијереје или утицај на њихово гласање. Уколико би се доказало да је неко тајним снимањем покушавао да контролише или уцјењује учеснике избора, више не би било ријечи само о нарушавању приватности. Отворило би се питање слободе саборског одлучивања и повјерења у сам изборни поступак.
Црква и политичка власт
Друго питање односи се на однос црквеног руководства и политичке власти у Србији у вријеме избора патријарха Порфирија и током његовог досадашњег управљања Црквом.
Сарадња Цркве и државе сама по себи није спорна. Црква има право да разговара са државним представницима о положају вјерника, образовању, Косову и Метохији, културном насљеђу и другим питањима од општег значаја. Проблем настаје онда када се постави питање да ли таква сарадња прелази границе институционалног дијалога и постаје политичка зависност или средство међусобног условљавања.
Зато је потребно испитати конкретне поступке, јавне ставове и евентуалне доказе о политичком утицају на црквене одлуке. Уколико би се показало да је политичка подршка одређеном кандидату била повезана са притисцима на архијереје, то би било важно за разумијевање околности избора. Али и других одлука. Смјена митрополита Јустина жичког свакако је важна за шири контекст који разматрамо. Она отвара питање односа црквене управе, политичке власти и јавног ангажмана архијереја, посебно зато што је одлука о његовом разрјешењу услиједила након што је подржао студенте и пољопривреднике који су протестовали у Србији.
Питање је, дакле, да ли су црквени органи у оба случаја поступали на начин који омогућава провјеру чињеница, правичан поступак и очување повјерења у црквене институције?
Шта каже Устав СПЦ?
Устав Српске православне цркве и његове измјене представљају полазну тачку за правно разматрање овог питања. Према црквено-правној анализи објављеној у часопису „Црква и политика“, важећа одредба члана 45, након измјена из 2005. године, прописује да се патријарх бира на сједници Светог архијерејског сабора, проширеног активним викарним епископима, најкасније у року од три мјесеца од упражњења патријарашког престола.
Ова одредба уређује избор новог патријарха када се престо упразни. Она, сама по себи, не даје одговор на питање може ли се поновити већ окончан избор због накнадно откривених неправилности.
У доступном тексту Устава није пронађена јасна одредба која аутоматски налаже понављање избора у таквим околностима. Зато би било неопходно утврдити постоји ли у важећим црквеним прописима поступак за оспоравање избора, ко је надлежан да о томе одлучује и какве би правне посљедице имало евентуално утврђивање повреде процедуре.
Ко може да покрене питање реизбора?
У овом моменту би било најприоритетније да надлежни црквени органи утврде чињенице: да ли је било тајног снимања упркос обећању приватности, ко је за њега одговоран, да ли су постојали покушаји притиска и да ли је било шта од тога утицало на слободу одлучивања архијереја.
Тек након таквог утврђивања могло би се разговарати о евентуалним црквеним и правним посљедицама. Иако су важећи прописи недоречени, у сваком случају би се поступак провјере цијелог случаја могао покренути преко појединих архијереја.
Питање које превазилази један избор
У суштини, овдје се не поставља само питање да ли ће бити изабран други патријарх. Поставља се питање како Црква штити слободу свог саборског одлучивања, на који начин реагује када се појаве озбиљне сумње и да ли је спремна да сопствени ауторитет брани транспарентним утврђивањем чињеница.
Црквена самосталност не огледа се у одсуству односа са државом, већ у способности да се ти односи одржавају без потчињавања политичким интересима. Исто тако, повјерење у избор поглавара не може се очувати само позивањем на завршен изборни поступак, ако се накнадно појаве озбиљни наводи који доводе у питање услове под којима је он обављен.
Хоће ли се, дакле, покренути реизбор патријарха СПЦ? У овом тренутку за то нема потврђене најаве, нити је утврђен правни основ који би омогућио да се поновни избор прогласи извјесним. Али постоји довољно озбиљних питања да би се очекивало јасно и образложено изјашњавање надлежних црквених органа.
Уколико су наводи о тајном снимању и могућем политичком утицају неосновани, провјера би требало да помогне њиховом отклањању. Уколико се, међутим, потврде чињенице које указују на нарушавање слободе избора, онда питање више не би могло да се сведе на медијске полемике. Постало би питање црквене одговорности, уставног поретка и повјерења у институцију која свој духовни ауторитет не може заснивати само на формалном легитимитету, већ и на начину на који тај легитимитет чува.
Извори за објаву
-
Центар за истраживачко новинарство — истраживање о тајном снимању избора патријарха — главни извор за наводе о снимању и околностима избора.
-
Устав Српске православне цркве — доступан текст — за основне уставне одредбе, уз обавезну провјеру измјена.
-
„Избор патријарха и епидемија — црквено-правна анализа“ — за тумачење изборног поступка и члана 45 Устава СПЦ.
