Резултати парламентарних избора отворили су питање промјене власти у Израелу, али нису донијели јасан одговор на питање ко ће формирати нову владу. Одлучујућу улогу могла би имати арапска политичка представништва, док прве реакције показују да су и власт и опозиција изборни исход протумачиле као потврду сопствене политичке позиције.
Израелски парламентарни избори, одржани 27. октобра, нису донијели јасног побједника. Према дјелимичним званичним резултатима објављеним наредног дана, блок предвођен премијером Бењамином Нетанјахуом имао је пројектованих 54 мандата, опозициони блок окупљен око Гадија Ајзенкота 49, док су арапске странке располагале са око 17 посланичких мјеста. Пребројавање гласова још није било завршено, па ове бројеве треба посматрати као прелиминарне.
За већину у Кнесету, израелском парламенту од 120 посланика, потребно је 61 мјесто. То значи да ниједан од два главна политичка блока засад нема довољно посланика за самостално формирање владе. Иако Нетанјахуов Ликуд има највећи појединачни број посланика међу странкама, његова способност да окупи стабилну коалицију остаје неизвјесна.
Избори су зато отворили два повезана питања: да ли је Нетанјаху изгубио политичку иницијативу и да ли опозиција, упркос снажном изборном резултату, може да превазиђе сопствене разлике и обезбиједи већину.

Нетанјаху и Ајзенкот: два различита тумачења резултата
Нетанјаху је након објављивања првих резултата позвао на формирање „снажне владе деснице“, истичући безбједносне изазове и војне резултате Израела. Његова порука показује да намјерава да настави борбу за власт и да изборни исход не сматра политичким поразом.
Ајзенкот је, насупрот томе, оцијенио да су грађани гласали за промјену и довели у питање наставак Нетанјахуовог премијерског мандата. Представници опозиције најавили су покушај формирања нове владе, уз обећања да ће се усредсредити на обнову повјерења у институције, ширу друштвену одговорност и питање војне службе.

Међутим, између изборне поруке и парламентарне већине постоји значајна разлика. Опозициони блок окупља странке различитих политичких опредјељења, а њихово заједничко противљење Нетанјахуу не значи да су сагласне о свим кључним питањима. Зато ће коалициони преговори бити најважнији тест њихове политичке способности.
Арапске странке у средишту политичке кризе
Један од најзначајнијих резултата избора јесте снажна мобилизација арапских бирача, припадника палестинске мањине у Израелу. Према извјештајима из изборне ноћи, излазност у арапским срединама била је изузетно висока, а арапске странке оствариле су резултат који би могао да им обезбиједи пресудну улогу у формирању нове владе.
Такав исход има посебну политичку тежину. Током кампање, Нетанјаху и његови десни савезници упозоравали су на раст арапске излазности и противили се могућности да арапске странке подрже нову владу. Међутим, управо би њихови посланици могли постати кључни за стварање парламентарне већине.

Предсједник Заједничке листе Ахмад Тиби поручио је да су арапски представници спремни да помогну у окончању Нетанјахуове власти. Та изјава отвара простор за преговоре, али не значи да је постигнут договор са опозицијом.
Проблем је у томе што су поједини опозициони лидери током кампање искључивали формирање владе која би зависила од арапских странака. Други су показали већу спремност за сарадњу, нарочито са умјеренијим политичким представницима. Опозиција се тако суочава са избором између политичких обећања датих бирачима и могућности да стварно преузме власт.
Висока излазност и дубоке подјеле
Излазност од 77,7 одсто, највиша од 1999. године према објављеним подацима, показује да су ови избори доживљени као важан тренутак за будућност Израела. Посебно је значајно учешће арапских бирача, који су у претходним изборним циклусима често показивали мању спремност за излазак на биралишта.
Ипак, висока излазност није произвела јасну парламентарну већину. Она је прије показала дубину политичких подјела и снагу супротстављених очекивања у израелском друштву.
Безбједност, рат у Гази, однос према палестинском становништву, положај арапске мањине и повјерење у политичке институције остали су међу питањима која одређују изборно понашање. Зато се резултат не може свести само на оцјену рада једне владе: он одражава и различите визије будућег карактера израелске државе.
Реакције у Израелу и свијету
Прве реакције из Израела показале су да ни власт ни опозиција нису спремне да признају политички пораз. Нетанјаху је нагласио потребу за наставком десничарске политике, док је Ајзенкот резултат представио као потврду да постоји већинска жеља за промјеном.
Ипак, изостанак јасне већине значи да ће стварни исход зависити од преговора, а не само од изјава изборне ноћи. Израелски медији указују на могућност дуготрајног политичког надметања, док се као један од могућих исхода помиње и наставак блокаде која би могла довести до нових избора.

Посебну пажњу изазвала је реакција америчког предсједника Доналда Трампа, који је изјавио да је његова подршка Нетанјахуу помогла премијеру на изборима. Та изјава показује да Вашингтон пажљиво прати исход гласања, али не отклања неизвјесност око будуће израелске владе. Америчка подршка може имати политичку тежину, али не може замијенити парламентарну већину у Кнесету.
На међународном плану, исход избора важан је и због наставка рата у Гази, односа Израела са сусједним државама и шире регионалне безбједности. Промјена власти могла би да отвори простор за другачије политичке приступе, али сама по себи не гарантује промјену безбједносне и спољнополитичке стратегије.
Што се тиче Европске уније оцјене нису јединствене у односу према Израелу, али су односи са Нетанјахуовом владом оптерећени ратом у Гази, хуманитарном ситуацијом и ширењем насеља. Уочи избора, европски аналитичари указивали су да би промјена израелског руководства могла олакшати дипломатски дијалог, али да сама смјена премијера не би била довољна без конкретних промјена политике.
Тако Euronews истиче да би евентуална промјена власти могла отворити простор за другачије односе са Европом, али упозорава да се не треба очекивати аутоматска промјена израелске политике према Палестинцима. Le Monde наглашава да Израел послије избора ризикује да остане без стабилне парламентарне већине. Лист посебно указује на раст арапских странака и тешкоће у формирању владе. Наводи се да Европска унија већ има јасно дефинисане ставове о будућности региона: подржава рјешење са двије државе, тражи трајан прекид ватре, несметану хуманитарну помоћ за Газу и заустављање ширења израелских насеља на окупираној Западној обали.
Посебно је важно што Гади Ајзенкот, главни Нетанјахуов противник, такође заступа чврст став према Ирану и противи се успостављању палестинске државе. Зато евентуална нова влада не би нужно значила суштински заокрет у свим питањима која су изазвала несугласице са Европом.
С друге стране Русија не најављује промјену курса према Израелу без обзира на исход избора. Према извјештају објављеном 28. октобра, замјеник руског министра спољних послова Георгиј Борисенко изјавио је да Москва намјерава да настави развој односа са Израелом и послије избора. Израел је назвао важним партнером Русије и поручио да изборни резултат не захтијева промјену руског приступа. Тако Русија задржава прагматичан однос према Израелу, уз неслагање око рјешења Блиског Итока и фокус на Иран као важног партнера Русије.
Три могућа сценарија
На унутрашњем плану су након избора у Израелу могућа три сценарија.
Први сценарио је формирање владе под вођством Нетанјахуа, уколико успије да привуче додатну подршку или обезбиједи договор са посланицима изван свог досадашњег блока.
Други је формирање опозиционе владе, уз подршку арапских странака. То би захтијевало превазилажење ранијих политичких ограничења и договор о питањима на којима се странке значајно разликују.
Трећи сценарио је продужена политичка блокада, која би могла довести до мањинске владе, дугих коалиционих преговора или нових избора. Док ниједна страна нема већину, ова могућност остаје отворена.
Након званичног проглашења резултата, предсједник Израела Исак Херцог треба да повјери мандат кандидату за којег процијени да има најбоље изгледе да састави владу. До тада, Нетанјаху остаје премијер у техничком мандату.

Избори без коначног одговора
Израелски избори показали су да политичко незадовољство не мора аутоматски довести до промјене власти. Нетанјахуов блок остао је највећа појединачна политичка групација, али му недостаје већина. Опозиција је добила прилику да покуша формирање нове владе, али њен успјех зависи од способности да превазиђе сопствене подјеле и договори сарадњу са арапским представницима.
У томе се налази и суштина израелског политичког тренутка: избори су промијенили однос снага, али нису ријешили питање ко ће управљати земљом.
Наредни дани показаће да ли ће политичке странке пронаћи договор или ће Израел остати у стању продужене неизвјесности. За сада је извјесно само да ниједна страна нема довољно мандата да самостално формира владу и да ће будућност израелске политике зависити од преговора који тек предстоје.
Извори: The Times of Israel, Reuters, Al Jazeera, Euronews, La Monde, Вестник Кавказа
