У Билећи постоји једна црква чија историја почиње необичним догађајем – градњом за једну ноћ. Позната као Лазарица, ова мала православна светиња посвећена Светом цару Лазару и косовским јунацима постала је једно од препознатљивих мјеста духовног и историјског памћења овога краја.
Према предању, почетком XX вијека, у вријеме аустроугарске управе, православни становници Билеће успјели су да подигну дрвену богомољу током једне ноћи. Када је освануло јутро, на мјесту на којем претходног дана није било цркве стајала је мала светиња, а њено звоно објавило је да је Билећа добила ново мјесто молитве.
Од предања до данашњег храма
Према запису Епархије захумско-херцеговачке и приморске, првобитна црква подигнута је 1904. године. У њеној градњи учествовали су војници српског поријекла који су служили у аустроугарској војсци. Предање говори да је тадашњи градоначелник Алага Дрљевић негодовао због градње и тражио да се објекат уклони, али да је од тога одустао када му је указано да је црква могла бити забрањена током саме градње. Према закону Аустроугарске оно што би се могло направити и подићи за једну ноћ није се могло рушити. Срби су то искористили и за једну ноћ подигли дрвену цркву.
Првобитна дрвена богомоља временом се срушила. Око 1928. године приступило се изградњи новог храма, у српско-византијском стилу. Главни мајстор био је Лука Папић из села Влахиње. Црква је завршена и освештана 1938. године, када је посвећена Светом цару Лазару.
Више од приче о једној цркви
О Лазарици говори старјешина цркве у Билећи свештеник Небојша Коловић, истичући да њена историја није само прича о необичној градњи, већ и о настојању православног становништва Билеће да сачува своју вјеру, име и духовни идентитет. У времену великих политичких промјена, када се једна власт смјењивала другом, подизање цркве било је много више од грађевинског подухвата. Био је то чин неуништиве воље и свијести о припадности.
Коловић каже да је главну улогу у овом градитељском подухвату имао војвода Глигор Милићевић, којег је по основу учешћа у херцеговачким устанцима и Вучјем долу војводством одликовао сам краљ Никола. Када се након ноћне градње ујутро огласило звоно са цркве, Турци који су живјели непосредно поред ње у такозваним Чардацима – запрепастише се. На негодовање једног од њих Волаге Дрљевића, који је од Глигора тражио да се црква сруши, јер је наводно била подигнута на вакуфској земљи, он је одговорио: “Да ли је вакуфско зато што сте мучили Србе овдје?”, јер је ту било некада мучилиште за вријеме Турске власти. На то је овај заћутао.

војвода Глигор Милићевић
Није случајно што је овај нови храм био посвећен Светом цару Лазару. Видовданско опредјељење у српском историјском памћењу носи значење жртве, вјерности и избора духовних вриједности које надилазе пролазност историјских околности.
Лазарица зато није само архитектонски и сакрални споменик. Она је мјесто на којем се сусрећу народно предање, историјско памћење и духовни континуитет. Њена прича подсјећа да се идентитет једне заједнице не чува само великим историјским догађајима и споменицима, него и малим, наизглед скромним светињама које постају трајни ослонци заједничког живота.
Можда је управо зато прича о цркви подигнутој за једну ноћ остала сачувана до наших дана: јер се у њој не памти само како је једна грађевина настала, него и каква је снага вјере и чврстина воље херцеговачког човјека.
Извори:
-
Радио Билећа – Мала црква у Билећи, светиња подигнута за једну ноћ – разговор са свештеником Небојшом Коловићем.
-
Епархија ЗХиП – Парохија прва билећка – историјски подаци о цркви.
