Лица

Патријарх Павле – свједок једног времена

Редакција

!7 година од упокојења патријарха Павла

Патријарх Павле се упокојио на данашњи дан прије 17 година у 95. години живота, а његови земни остаци почивају у манастиру Светих Архангела у Раковици код Београда.

Патријарх Павле није остао упамћен само по скромности, једноставном животу и мудрим ријечима. Његов ауторитет произлазио је из ријетке сагласности између онога што је говорио и начина на који је живио. У времену у којем се ауторитет најчешће гради положајем, јавношћу и моћи, он је свједочио да се истинско достојанство не стиче привилегијама, него одговорношћу и личним примјером.

Његова позната порука „Будимо људи“ није била тек једноставна морална поука. Она је представљала својеврсни сажетак хришћанске антропологије: човјеково достојанство не зависи од његовог поријекла, положаја, припадности или друштвене моћи, него од начина на који се односи према другом човјеку.

Посебно је важно што је патријарх Павле ту поруку изговарао у времену ратова, националних подјела и великих моралних искушења. Управо тада било је најтеже сачувати разлику између припадности сопственом народу и одговорности пред човјеком као ближњим.

Остале су запамћене бројне његове поуке, а у једној од њих је рекао:

„Човек не може да зна време у коме ће се родити и у коме ће живети. То од њега не зависи, не зависи ни од којих је родитеља, ни од ког народа. А од њега зависи како ће поступати у датом времену. Да ли као човек или као нечовек. Без обзира на то ком народу припада и од којих је родитеља. Да ми дамо вредност времену у коме живимо, а не само да време даје вредност нама, где смо се родили.”

Можда је зато његова личност и данас толико присутна у колективном памћењу. Не само зато што је био скроман, него зато што је подсјећао да духовни ауторитет не произлази из захтјева да нам други указују поштовање, већ из спремности да сами живимо у складу са оним што проповиједамо.

Патријарх Павле је био истински Христов свједок у једном времену великих искушења за српски народ.