У повечерје Успења Пресвете Богородице, испред храма на XIII Тргу од ћирилице у Херцег Новом, представљена је фототипија књиге Шестодневника Никона Јерусалимца. О књизи коју је издала Задужбина кнез Мирослав Хумски, на Светоуспенској академији су говорили митрополит Црногорско-приморски Јоаникије, проф. др Ђорђе Бубало и проф. др Микоња Кнежевић.
У својој бесједи поводом овог издања митрополит Јоаникије је говорећи о времену настанка ове књиге истакао да се “на заласцима наше средњевјековне слободе и царства Немањића у XV вијку појавило једно овакво интензивно културно стваралаштво и једна питка, величанствена, исихастичка духовност која је окријепила душу нашег народа, да се оспособи и понесе свој крст у вијековима који су долазили и који су били препуни искушења, у вијековима турског ропства и вијековима без своје државе, без свога ослонца осим у Цркви Божијој и у нашој светој вјери и култури. Те духовне вриједности су биле темељ свега, па и државе.”
Ова књига је доказ да се и “на малом простору и у великој тјескоби, могу стварати велика дјела која спадају у врх наше средњевековне писмености и културе”, рекао је Јоаникије.
“Можемо бити поносни да су на простору Црне Горе у периоду Средњег вијека настајала дјела чисте српске духовности као Миросављево Јеванђеље, Светосавска Крмчија, Горички зборник, до овог Шестодневника Никона Јерусалимца. Он је понајвише био намијењен монаштву Зетске Црне Горе, али и свима нама”, нагласио је Јоаникије и потврдио да Црна Гора треба да буде поносна на своју прошлост, своје српско поријекло и насљеђе.
Проф. др Ђође Бубало је подсјетио на значај и улогу блаженопочившег епископа Герасима Петрановића, а поводом 120 година његовог упокојења.
“Епископ Герасим је много волио Савину, бринуо о њој и брижно се старао о манастирској ризници и њеној рукописној збирци. Рођен је у Шибенику на Ђурђевдан 1820. године, од оца Марка и мајке Анастасије, а на крштењу је добио име Ђорђе. Иако је рано остао без родитеља – имао је 6 година када му је умрла мајка, а 11 када му је умро отац – он је о њиховој утицају на њега записао: “Чисти дух православља и српске народности што сам га такорећи с материним млијеком сисао и у којему сам се још као дијете у родитељском дому узгојио, оставио је дубоку клицу у мом срцу, те ме је дух тај руководио кроз цио живот.”
Бубало је подсјетио да је 1870. године аустријски цар Франц Јосип I установио Бокоторску и Дубровачку епархију, одвојивши крајње јужне дијелове Далматинске епископије, да би наредне године за њеног првог архијереја именовао архимандрита Герасима.
У настојању да ослаби и фрагментизује српски утицај, “цар је двије јужне српске епархије Далматинску и Бококоторску са Дубровником издвојио из надлежности Горњокарловачке епархије и потчинио их Буковинској епархији из Румуније.”
Епископ Герасим је у Боки Которској много радио на образовању и просвјећивању, као и подстицању научног рада. Основао је више добротворних фондација и стипендирао је многе младе људе, посебно сирочад без родитеља. Обновио је манастир Савину и створио од њега узорно мјесто богослужења и боравка у њему. Посебну љубав је имао према књизи и науци, а старао се у рукописној збирци, па је откупио и сачувао бројне рукописе, рекао је Бубало.
“Као један од највреднијих рукописа сачувао је тврдошки препис Законоправила Светог Саве”, нагласио је Бубало.
Упокојио се у 86. години живота и 34. године архипастирске службе.
На крају свог излагања је проф. др Бубало рекао да чврсто вјерује да је “Божија промисао да владика Герасим има данас свог достојног насљедника у личности митрополита Црногорско-приморског Јоаникија. Истина је да владика Јоаникије дјелује у друштвеним и политичким околностима које су другачије и сложеније од оних којима је искушавана архипастирска постојаност епископа Герасима, као и да је област његове духовне власти знатно већа. Али тим прије се истиче чврстина и постојаност његовог архијерејског положаја. Поред благе нарави, бриге за вјерни народ и његове светиње, смирености и монашке достојанствености, дух бококоторског владике огледа се у дјелу митрополита Јоаникија.”
Проф. др Микоња Кнежевић је у свом излагању нагласио да је дјело Шестодневник Никона Јерусалимца данас угледало свјето дана трудом и залагањем Задужбине кнез Мирослав Хумски из Требиња.
“На овом мјесту гдје смо данас су стајале знамените личности српске културе, као што је владика Његош, Герасим Петрановић, Никодим Милаш, Николај Велимировић и многи други”, рекао је Кнежевић.
Он је истакао да су уз помоћ и подршку Јелене Балшић, кћерке Лазара Хребљановића, “настала два најзначајнија споменика средњевјековне културе у Зети, за која је Димитрије Богдановић рекао да су у XV вијеку постала ново средиште духовности; то су Горички зборник и Шестодневник Никона Јерусалимца.”
Шестодневник је књига дубоке мистичке оријентације и начина хришћанског живота, који су своју истинску праксу имали у монашким насеобинама Зете, названих Зетском Светом Гором, рекао је Кнежевић.