Сакрални пејзаж Зубачке висоравни
Изнад Требиња, у каменитом и планинском простору Зубачке висоравни, сачуван је драгоцјен низ православних храмова, манастир, стара гробља и некрополе са стећцима.
У званичним регистрима културног насљеђа за зубачки простор евидентирани су Манастир Светог Ђорђа на Брвенику, Црква Свете Петке у Грабу, Црква Вазнесења Христовог у Коњском и Црква Успења Пресвете Богородице у Турментима, Свете Текле у Орашју. Историјски извори из XIX вијека биљеже и Цркву Светог Илије у Богојевић Селу која је у метоху манастира Светог Ђорђа, заједно са црквом Светог Стефана Лазаревића на Ублима.
Брвеник — Манастир Светог Ђорђа
На Брвенику се налази Манастир Светог великомученика Ђорђа, једно од најзначајнијих духовних мјеста Зубаца.
Званични регистар непокретних културних добара Републике Српске води га под називом „Манастир св. Георгија, Брвеник, Зупци“, што потврђује значај и старину топонима Брвеник. (wikimedia.rs.ba)
Туристичка организација Требиња наводи да манастир потиче из прве половине XIII вијека. Око храма су сачувани стари гробови и трагови ранијих темеља. (gotrebinje.com)
У локалној традицији истиче се натпис који градњу храма повезује са 1285. годином и племеном Врси. Овај податак треба посматрати као дио предања и тумачења историје манастира, док његову историјску вриједност треба разматрати у контексту археолошких и писаних извора.
Храм је обнављан кроз различите периоде, а посебно је значајна обнова из 1901. године. Према подацима Туристичке организације Требиња, Ђурђева црква на Брвенику тада је служила као саборна црква цијеле Зубачке висоравни. Велика обнова извршена је 1989. године, а касније је храм добио манастирски статус. (gotrebinje.com)
У шематизму Епархије Захумско-херцеговачке и Приморске 2020/2021 се наводи да манастир датира из доба Светог Саве и династије Немањића, када је Архиепископија била на Пељешцу, у граду Стону. Манастир и црква спаљени су и разорени до темеља у XVIII вијеку, приликом најезде Турака. Тада је побијено и мученички страдало 14 монаха. Неколицина се склонила у ближња брда, а свједочанство о њиховом боравку је Калуђерска пећина.
Храм је обновљен 1901. године од када је служила као саборна црква за цијелу Зубачку висораван. 1989. је обновљен и подигут је зид који је оградио порту. Обнову храма и манастира је по благослову владике Атанасија започео монах Исаија 1992. године.
Брвеник као топоним
Брвеник, односно Бравеник у старијим записима, означава шири простор заравни уз манастир. У једном запису о Зупцима описује се као простор који је коришћен за испашу и напајање стоке, са извором воде у близини. (eparhija-zahumskohercegovacka.com)
Тако се уз име Брвеник везују и природне одлике простора и историја манастира.
Црква Свете Петке у Грабу
Црква Свете Петке у Грабу један је од старих зубачких храмова и евидентирана је у званичним списковима културног насљеђа.
Историјски попис православних цркава из 1859. године такође биљежи Граб са црквом Свете Параскеве.
Црква Вазнесења Христовог у Коњском
Црква Вазнесења Христовог у Коњском представља један од најзанимљивијих зубачких локалитета.
Комисија за очување националних споменика прогласила је 2019. године градитељску цјелину цркве и православног гробља са стећцима националним спомеником.
На каменом довратнику уклесана је 1853. година, као година обнове, што показује да је храм старији од тог датума.
Посебну вриједност локалитету даје некропола са стећцима. У службеној документацији наводи се 105 стећака уз православну цркву и гробље.
Коњско тако представља риједак спој средњовјековне некрополе, православног гробља и храма који је кроз вријеме обнављан.
Црква Успења Пресвете Богородице у Турментима
Црква Успења Пресвете Богородице у Турментима такође је евидентирана у званичним регистрима културних добара.
У попису из 1859. године Турменти се наводе као једно од зубачких села са црквом „Велике Госпође“, народним називом за празник Успења Пресвете Богородице. (trebinjekrozistoriju.wordpress.com)
Црква Свете Текле у Орашју
У зубачком Орашју је у новије вријеме обновљена Црква Свете Текле, која је била порушена за вријеме Турака. Била је димензија 10 са 16 метара, а том приликом су Турци однијели и сав камен са храма. 2022. је у обновљеној Цркви Свете великомученице Текле служена прва литургија.
Црква Светог Илије у Богојевић Селу и Светог Стефана на Ублима
У шири преглед зубачких храмова треба уврстити и Цркву Светог Илије у Богојевић Селу, која се помиње у историјском попису православних цркава из 1859. године.
Овај податак је важан јер показује да је у XIX вијеку постојала шира мрежа зубачких храмова него што се може закључити само на основу данашњих регистара.
Као црква која се налази у метоху манастира Светог Ђорђа води се и Црква Светог деспота Стефана Лазаревића на Ублима. Она је новјиег датума и подигнута је 2000. године. Смјештена је у боровој шуми и мање је величине, а мјесто на којем се налази је било познато по сабирању устаника у прошлости, између осталих и војводе Луке Вукаловића, који је рођен овдје.
Зубачки храмови — мрежа духовних средишта
Попис из 1859. године Зупце наводи као посебну православну општину са 185 кућа, а у њеним селима биљеже се цркве посвећене Светој Петки, Светом Илији, Вазнесењу Христовом и Успењу Пресвете Богородице.
У тој мрежи посебно мјесто има Ђурђева црква на Брвенику, која је служила као саборни храм за цијелу висораван.
Зубачки сакрални простор тако обухвата различите историјске слојеве — од средњовјековних стећака и старих гробаља до храмова који су обнављани и који су и данас дио црквеног живота.
Зупци — духовна и културна баштина Требиња
Од Брвеника и Манастира Светог Ђорђа, преко Граба и Богојевић Села, до Коњског, Орашја и Турмената, православни храмови свједоче о континуитету живота на Зупцима.
Посебну вриједност имају локалитети на којима су храмови повезани са старим гробљима и стећцима. Они показују сложену историју овог херцеговачког краја и његових насеља.
Брвеник, са Манастиром Светог Ђорђа, остаје средишња тачка те приче — мјесто које је вијековима било повезано са духовним животом цијеле Зубачке висоравни.