Мило Ломпар добитник је овогодишње Велике награде „Иво Андрић“ за студију О самозванцу: Његош и модерна. Кроз тумачење Његошевог Лажног цара Шћепана Малог, Ломпар отвара много шире питање: како настаје самозванац и шта човјека наводи да прихвати лаж као стварност.
У средишту Ломпарове студије налази се Његошев Лажни цар Шћепан Мали, али њена тема далеко превазилази тумачење једног књижевног дјела. Он у Његошевом опусу открива знаке једног дубљег преображаја: метафизичко се претвара у нихилистичко, а херојско у гротескно. Управо у томе препознаје један од путева којима модерност продире у Његошев свијет.
Истовремено, О самозванцу Његоша враћа у живи простор српске културе. Његове теме више нису само предмет историјског или књижевноисторијског тумачења. Оне постају питања нашег времена.
Фигура самозванца зато постаје централна тачка Ломпаровог ширег промишљања. Самозванац је мајстор преваре и лагања, али његова моћ не произлази само из способности да обмане. Постоји и друга страна тог односа: шта је то у човјеку што лаж призива, прихвата и поздравља?
Од Његошевог Шћепана Малог Ломпар тако стиже до много ширег питања о човјеку и култури: шта омогућава да лаж постане дјелотворна, да стекне повјерење и да, у одређеним историјским околностима, постане снажнија од саме истине. Због тога О самозванцу није само књига о Његошу. То је и студија о модерности, о природи обмане и о човјековој потреби да у привиду препозна стварност.
У прилогу је видео у којем Ломпар говори о Лажном цару Шћепану Малом: